О намаАуториПоезијаПрозаРецензијеРазговориВестиМедијиКолумнаКултура сећања


















Издвајамо

Алекса Ђукановић
Александар Чотрић
Александар Мијалковић
Александра Ђорђевић
Александра Грозданић
Александра Николић Матић
Александра Вељовић Ћеклић
Александра Вујисић
Анастасиа Х. Ларвол
Анђелко Заблаћански
Билјана Билјановска
Биљана Станисављевић
Богдан Мишчевић
Бојана Радовановић
Борис Ђорем
Борис Мишић
Бранка Селаковић
Бранка Влајић Ћакић
Бранка Вујић
Бранка Зенг
Дајана Петровић
Данијел Мирков
Данијела Јокић
Данијела Милић
Данијела Одабашић
Данијела Трајковић
Данило Марић
Дејан Грујић
Дејан Крсман Николић
Десанка Ристић
Дина Мурић
Дивна Вуксановић
Ђока Филиповић
Ђорђо Васић
Драган Јовановић Данилов
Драгана Ђорђевић
Драгана Лисић
Драгана Живић Илић
Драгица Ивановић
Драгица Јанковић
Драшко Сикимић
Душица Ивановић
Душица Мрђеновић
Душка Врховац
Гојко Божовић
Горан Максимовић
Горан Скробоња
Горан Врачар
Гордана Гоца Стијачић
Гордана Јеж Лазић
Гордана Пешаковић
Гордана Петковић Лаковић
Гордана Суботић
Гордана Влајић
Игор Мијатовић
Илија Шаула
Ирина Деретић
Ива Херц
Иван Златковић
Ивана Танасијевић
Јасмина Малешевић
Јелена Ћирић
Јелена Кнежевић
Јелица Црногорчевић
Јован Шекеровић
Јован Зафировић
Јована Миловац Грбић
Јованка Стојчиновић - Николић
Јулјана Мехмети
Каја Панчић Миленковић
Катарина Бранковић Гајић
Катарина Сарић
Коста Косовац
Лара Дорин
Лаура Барна
Љиљана Клајић
Љиљана Шарац
Љубица Жикић
Љубиша Војиновић
Маја Цветковић Сотиров
Маја Херман Секулић
Маја Вучковић
Марија Јефтимијевић Михајловић
Марија Шуковић Вучковић
Марија Викторија Живановић
Марина Матић
Марина Милетић
Марио Бадјук
Марко Д. Марковић
Марко Д. Косијер
Марко Маринковић
Марко С. Марковић
Марта Маркоска
Матија Бећковић
Матија Мирковић
Мићо Јелић Грновић
Милан С. Марковић
Милан Пантић
Милан Ружић
Миле Ристовић
Милена Станојевић
Милева Лела Алексић
Милица Јефтић
Милица Јефтимијевић Лилић
Милица Опачић
Милица Вучковић
Милијан Деспотовић
Миљурко Вукадиновић
Мило Ломпар
Милош Марјановић
Милутин Србљак
Миодраг Јакшић
Мира Н. Матарић
Мира Ракановић
Мирјана Булатовић
Мирко Демић
Мирослав Алексић
Митра Гочанин
Момир Лазић
Наташа Милић
Наташа Соколов
Небојша Јеврић
Небојша Крљар
Неда Гаврић
Негослава Станојевић
Ненад Радаковић
Ненад Шапоња
Ненад Симић-Тајка
Невена Антић
Никола Кобац
Никола Раусављевић
Никола Трифић
Никола Вјетровић
Обрен Ристић
Оливер Јанковић
Оливера Станковска
Петар Милатовић
Петра Рапаић
Петра Вујисић
Раде Шупић
Радислав Јовић
Радмила Караћ
Радован Влаховић
Рамиз Хаџибеговић
Ранко Павловић
Ратка Богдан Дамњановић
Ратомир Рале Дамјановић
Ружица Кљајић
Санда Ристић Стојановић
Сања Лукић
Саша Кнежевић
Сава Гуслов Марчета
Сенада Ђешевић
Симо Јелача
Слађана Миленковић
Славица Цатић
Снежана Теодоропулос
Сања Трнинић
Сњежана Ђоковић
Софија Јечина - Sofya Yechina
Соња Падров Тешановић
Соња Шкобић
Срђан Опачић
Стефан Лазаревић
Стефан Симић
Страхиња Небојша Црнић Трандафиловић
Сунчица Радуловић
Татјана Пуповац
Татјана Врећо
Валентина Берић
Валентина Новковић
Вања Булић
Велимир Савић
Верица Преда
Верица Тадић
Верица Жугић
Весна Капор
Весна Пешић
Виктор Радун Теон
Владимир Пиштало
Владимир Радовановић
Владимир Табашевић
Владислав Радујковић
Вук Жикић
Здравко Малбаша
Жељана Радојичић Лукић
Жељка Аврић
Жељка Башановић Марковић
Жељко Перовић
Жељко Сулавер
Зоран Богнар
Зоран Шкиљевић
Зоран Шолаја
Зорица Бабурски
Зорка Чордашевић
Проза


КАНАДА ОД ЊЕНОГ ИСТОКА ДО ЗАПАДА

Симо Јелача
детаљ слике: КРК Арт

КАНАДА ОД ЊЕНОГ ИСТОКА ДО ЗАПАДА

Др Симо Јелача



Преко седам хиљада километара дели Кеип Спиер, прво место у Атлантику источне Канаде и Лонг Бич, на ванкуверском острву, у Пацифику, њене последње тачке на западу. Могуће је проживети цео људски живот путујући од села до села, од града до града, од метрополе до метрополе, од истока до запада, од севера до југа, од реке до реке и језера до језера, кроз планине, глечере, тундре, фјордове, ливаде, шуме, мочваре, обале, ледене брегове, прерије, што све чини јединствени изглед Канаде. Канада је земља која обилује природним богатствима и омогућује живот свима који у њој живе. Канада је обновљиво светско чудо природне лепоте и вода, заједно са људима различитих по много чему, као што су различите и природне околности које их уобличавају.



Са Сигнал Хила, у близини Сент Џонса, главног града Њуфаундленда и Лабрадора, 1901. године Маркони је послао први радио сигнал преко Атлантика, на раздаљини од око 3200 км, према патентима Николе Тесле бр. 645576 и 649621. Џорџ Стрит је најстарија улица у најстаријем граду у Северној Америци. Одатле се види ''Ледена Алеја'', стара преко 10.000 година. Китови у овим водама играју своје игре, а хиљаде птица гнезде се по оближњим шумама. Локална сеоска економија претежно се базира на рибарству, а њихова исхрана углавном на риби и месу дивљачи.



Рибарско насеље “Пеги Коув” у заливу “Маргарет”, Нова Скоша, је синоним нетакнуте природне лепоте. Познато је по чувеном светионику, који је такође туристичка атракција. Један од најсликовитијих историјских градова је “Луненбург”, у који су прво доселили Французи, па затим Немци и Швајцарци 1753. године. То је градић, један од најбољих рибарских лука у Северној Америци. Град, сам по себи, је бисер Канаде. Овде свако може да ужива у куваном лобстеру, уз локално бело вино, док одмара очи на стеновитим литицама које допиру до испред самих кућних балкона.



Кейп Бретонска река “Маргари” је ''мека за рибаре на мушицу''. Стене у облику саксија, ‘’Флауерпотс Рокс’’, у басену “Минас” представљају необичну природну лепоту ледених санти. На Супротним водопадима, ‘’Риверсинг Фолс’’, недалеко од Сент Џона, таласи плиме приморавају реку да тече узводно, док за време осеке иста тече низводно. Ту је и чувени залив ‘’Фанди’’,који се налази змеђу Њу Брунсвика и Нове Шкотске, познат по невероватним плима таласима, разлике између високог и ниског нивоа чак до 19 м.
Град Сент Џон је чувен у атлантској Канади по уличним шетњама и познатој пијаци, где се доживљава специјални осећај људске топлине, топлине дана и лепоте заласка сунца. Главни град Њу Брунсвика Фредериктаун, лоциран на реци Сент Џон, је један од најстаријих насељених градова у Северној Америци, у коме су претходно хиљадама година живели Индијанци племена Мелисмит.
Конфедерацијски мост, дужине 12,9 км, спаја Принц Едвард Ајленд (ПЕИ) са Њу Брунсвиком. Шарлатаунје најмањи главни град, испод 40 хиљада становника, али значајан по историјском стварању федерације Канаде у њему 1867. године. Све у Шарлатауну је на пешачкој удаљености. Земља поља око Принц Едвард Ајленда је црвена, због високог садржаја гвожђа, због чега је најбоља за гајење кромпира, најбољег светског квалитета.



Квебек Сити, главни град Квебека је познат као колевка француске цивилизације на континенту и као ''Гибралтар Америке'', претежно је насељен Французима. Стари део гтрада Квебек Ситија под заштитом је УНЕСКО-а. Квебек Сити је други по величини у провинцији Квебек, са око 550 хиљада становника.


Монтреал је највећи град у провинцији Квебек, као и њен пословни центар, био је домаћин Летњих олимпијских игара 1976. године. Монтреал има нешто преко 4 милиона становника, претежно францске националности. У Монтреалу је 1967. године одржана Светска изложба, за коју прилику је саграђен ‘’Хебитат’’, као савремени модел стамбеног комплекса.


Отава је национални главни и космополитички град, а његова главна привредна грана је федерална влада, са Парламент Хил-ом у центру. Отава је иначе културни центар Канаде и заиста леп град, привлачан за живот и посете. Отава има око 1,1 милион становника, готово свих нација света, спада у чистије градове света, са много паркова и добром безбедношћу, али је седми најхладнији град у свету. Град има 14 музеја и 35 фестивала, као и једно од најдужих клизалишта на свету 7,8 км.


Торонто је највећи град у Канади, са много атракција, међу којима доминира ‘’ЦН Тауер’’, висок 553,33 м, највећа самостојећа грађевина и ‘’Скај Дом’’ (Небеска Купола), атрактивни стадион са покретним кровом, преименован у ‘’Роџерс Центар’’. Специфична је и прелепа градска кућа ‘’Сити Хол’’ у Торонту, саграђена 1965. године. Град Торонто има око шест милиона становника, 8000 ресторана, 1600 паркова и преко 10 милиона стабала, а Јанг улица дугачка је преко 120 км. Атрактиван је спортски клуб безбола ‘’Блу Џејс’’.


Чувено је виноградарско подручје Онтариа, лоцирано уз језеро Ири, у околини Нијагариних водопада, у коме се налази око 30 винарија, које производе вина светког квалитета. Нијагарини водопади, су једно од најатрактивнијих светских туристичких места, настали глечерским померањима пре више од 13 хиљада година. Први становници у околини Нијагаре били су Сенека Индијанци.


Нијагарини водопади, ‘’Ниагара Фолс’’, најпознатија су канадско-америчка туристичка атракција, где сваке године долазе милиони посетилаца из целога света. Непосредно уз саме водопаде подигнута су два споменика Николи Тесли, на свакој страни, америчкој и канадској. Никола Тесла саградио је прву хидроцентралу на нијагариним водопадима, остваривши свој дечачки сам да ће он укротити Нијагару. Са Нијагариних водопада Тесла је осветлио Светску изложбу у Чикагу 1903. године и градове Буфало и Њујорк, чиме је заувек победио Едисона, са својим наизменичним струјама.


Дуж Лоренц реке, идући од Торонта према Отави и Монтралу, налази се 1864 остра на дужини око 80 км, звана ‘’Хиљаду острва’’, која заиста представљају прелеп амбујент за уживање док се плови између њих. Аутор је провео један дан на броду, пловећи између ових многобројних острва, дан је био сунчан и топао, изванредан.


На северу Канаде има још увек много глечера, неки су заштићени као УНЕСКО подручја, попут глечера у ''Луани'' Националном парку. У тим пределима још увек су главни становници карибу и поларни медведи, а честе атракције су и северне поларне светлости.


Најсеверније је град Икалуит, са свега око 7000 становника, град у коме је све на пешачкој дистанци ‘’вокинг дистанс’’. Становништво је веома пријатно и готови сви у гаду се међусобно познају. До Икалуита авионом се стиже из Отаве за око три сата лета. Температуре у Икалуиту су готово током целе године испод нуле, само у августу су повремено у плусу.


Кенора је град уз границу Онтарија и Манитобе, град са око 16 хиљада становника, али са толико језера да је тешко одредити да ли је више град у језерима или су језера у граду. Прелепо изгледа. Име је добио од по два прва слова спојених места: Кевотин, Норман и Рат Портиџ.



Даље, према западу, је Винипег, пословни центар и главни град Манитобе, са златним дечаком, на врху зграде провинцијског парламента. Прерија, иза Винипега, је житница Канаде, са преко 6000 житних силоса, на територијама Манитобе, Саскачевана и Алберте. Некада је у прерији живело више милиона Буфало-a, док их је данас сачувано само незнатан број. Северно од Винипега град Черчил је позната туристичка дестинација за љубитеље поларних медведа.
Калгари је најпросперитетнији град на канадском западу, у првом реду захваљујући налазиштима нафте. Ранчери на западу још увек гаје краве на стари начин, веома успешно.


Роки Моунтаинс (Снимио С. Јелача)
Канадске планине, ‘’Рокис’’, пре свих Банф Национални Парк, су тако атрактивне да у њих долазе милиони посетилаца годишње. Недалеко је и познато ‘’Луис’’ језеро, где долазе безбројни туристи сваке године, и зими и лети.
Међу свим природним лепотама Канаде нашла се и планина којој су Канађани дали име прослављеног српског војсковође из Првог светског рата Војводе Радомира Путника (1847-1917). То име дато је из поштовања према хероју који је уз велике губитке изванредном командом успео да победи надмоћнију силу Аустроугарске монархије и тиме српско име постави на странице светске историје. Планина Војводе Путника налази се северно од ‘’Три Исле Крил’’ и западно од реке ‘’Кананаска’’, недалеко од Калгарија. Искрено хвала Канади.


Град Ванкувер саграђен је испод окомитих планина које се спуштају ка мору. Ванкувер је главна канадска лука према Далеком Истоку, а сам град Ванкувер један је од најлепших градова запада.



Глечери који постепено нестају (Снимио С. Јелача)
Канада има веома разноврсну понуду свету: своје предивне планине, глечере, реке и језера, шуме, мора и обале, прерије, дивље пределе и још много чега, а изнад свега људску љубазност, пословне могућности и још много, много више.
Стигавши до крајњег канадског запада, до места Лонг Бич, посетили смо и град Викторију, административни центар Бритиш Колумбије, који је лоциран на јужном делу ванкуверског острва, и са задовољством смо боравили у кинеској четврти, која је друга по величини на америчком континенту, одма иза Сан Франциска. Викторија се сматра градом баштом ‘’Сити оф Гарденс’’, пошто обилује цвећем и зеленилом на све стране. Веома је популарнa као туристичка дестинација.

Пут на север води нас у провинције Јукон и Норд Вестерн Теритотију (НВТ), а делом и у Аљаску. На том путу је живописни градић Скагвеј, стешњен између стрновитих планинских врхова, на ушчу истоимене речице у дубоки залив ‘’Акаска’’.
Узводно, дуж реке Скагвeи, налази се ‘’Пас Ваит’’, на америчкој граници са Британском Колумбијом у Фрејзеру, са само три куће и пет становника и фантастичним погледом на долину ‘’Клондик’’. Од Скагвеја, кроз клисуре долине ‘’Деад Хорсе’’ до Фрејзера пролази светска најстрмија железничка пруга уског колосека која иде поред прихватне станице за трагаче за златом и даље, кроз мали град Каркрос, на север, зa град Давсон. И само неколико километара од Фрејзера, на језеру Тушај, велики знак означава територију ‘’Јукон’’.
Каркросс, назван по пролазу карибуа, и даље изгледа као у време Златне грознице. Окружен је песковитим тереном, што је најмања пустиња на свету, где Ескими играју бејзбол, а само повремено, у хитним случајевима, тамо слећу мали авиони.


На само неколико километара удаљено је Смарагдно језеро ‘’Емералд’’, бисер природног стварања, вероватно јединствени у свету, дате лепоте. Изложено сталној хладноћи, језеро је стерилно, али пре више милиона година фосили одложени на његовом дну створили су различите боје на различитим дубинама. Стога површина воде има небројене нијансе плаве, тиркизне, зелене, љубичасте и свих осталих боја, које се разликују од једне до друге стране, или од обале до средине језера. Ово језеро с правом носи име ‘’Смарагд’’, јер заиста представља бисер канадске лепоте. Ако ни због чега другог, вреди доћи до Смарагда и одморити очи на његовој површини, где се врхови околних планина огледају у његовим дубинама, милионима година, непромењеним.


Стотине хиљада копача злата утркивало се у непосредној близини, не приметивши лепоту поред које су прошли. Јурили су за златом не приметивши Смарагд, срећом још нетакнут.


Језеро Емералд,Јукон Територија, Канада (Снимио С. Јелача)




ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА:






2024 © Књижевна радионица "Кордун"