НЕБО СТРПЉИВЕ ВОЛИ
У загрљају том заплесаше Анђели.
Господ се смеши
Негде горе, изнад облака.
Ми на земљи
Носимо кандило
Поред наших корaка.
Призван беше
од наших срца хтења.
Драго му,
Ради нас на земљи
И нашега спасења.
ОГЊ(Н)ИШТА
Пресадићу ову љубав
У поље испод ђедових њива
Пелцер овог срца
Нек олиста и процвета,
Да роди жито
Босиљак и шљива.
Пресадићу ову веру
У поља испод мога огњишта
Семе ове душе
Нек олиста и процвета
Да роди нада
И искорени ово НИШТА!
Пресадићу ону дуњу
Ону трешњу
Па и онај камен сиви
Да у коров не зарасте
Ни кућа ни њива,
Да све памти
Да све вечно живи!
ЉУБАВ ВРАТА ОТВАРА
У девојачкој соби
Све је исто.
Осим девојке.
Чује се бука испред врата,
Неко куца.
Неко вани тражи кључ
Од собе
Од срца.
Она ни не слути,
Врти ране
К'о увојке.