О намаАуториПоезијаПрозаРецензијеРазговориКултура сећањаКолумнаБеседе






















Издвајамо

Алекса Ђукановић
Александар Чотрић
Александар Мијалковић
Александра Ђорђевић
Александра Грозданић
Александра Николић Матић
Александра Вељовић Ћеклић
Александра Вујисић
Анастасиа Х. Ларвол
Анђелко Заблаћански
Билјана Билјановска
Биљана Станисављевић
Богдан Мишчевић
Бојана Радовановић
Борис Ђорем
Борис Мишић
Бранка Селаковић
Бранка Влајић Ћакић
Бранка Вујић
Бранка Зенг
Дајана Петровић
Данијел Мирков
Данијела Јокић
Данијела Милић
Данијела Одабашић
Данијела Трајковић
Данило Марић
Дејан Грујић
Дејан Крсман Николић
Десанка Ристић
Дина Мурић
Дивна Вуксановић
Ђока Филиповић
Ђорђо Васић
Драган Јовановић Данилов
Драгана Ђорђевић
Драгана Лисић
Драгана Живић Илић
Драгица Ивановић
Драгица Јанковић
Драшко Сикимић
Душица Ивановић
Душица Мрђеновић
Душка Врховац
Гојко Божовић
Горан Максимовић
Горан Скробоња
Горан Врачар
Гордана Гоца Стијачић
Гордана Јеж Лазић
Гордана Пешаковић
Гордана Петковић Лаковић
Гордана Суботић
Гордана Влајић
Игор Мијатовић
Илија Шаула
Ирина Деретић
Ива Херц
Иван Златковић
Ивана Танасијевић
Јасмина Малешевић
Јелена Ћирић
Јелена Кнежевић
Јелица Црногорчевић
Јован Шекеровић
Јован Зафировић
Јована Миловац Грбић
Јованка Стојчиновић - Николић
Јулјана Мехмети
Каја Панчић Миленковић
Катарина Бранковић Гајић
Катарина Сарић
Коста Косовац
Лара Дорин
Лаура Барна
Љиљана Клајић
Љиљана Шарац
Љубица Жикић
Љубиша Војиновић
Маја Цветковић Сотиров
Маја Херман Секулић
Маја Вучковић
Марија Јефтимијевић Михајловић
Марија Шуковић Вучковић
Марија Викторија Живановић
Марина Матић
Марина Милетић
Марио Бадјук
Марко Д. Марковић
Марко Д. Косијер
Марко Маринковић
Марко С. Марковић
Марта Маркоска
Матија Бећковић
Матија Мирковић
Мићо Јелић Грновић
Милан С. Марковић
Милан Пантић
Милан Ружић
Миле Ристовић
Милена Станојевић
Милева Лела Алексић
Милица Јефтић
Милица Јефтимијевић Лилић
Милица Опачић
Милица Вучковић
Милијан Деспотовић
Миљурко Вукадиновић
Мило Ломпар
Милош Марјановић
Милутин Србљак
Миодраг Јакшић
Мира Н. Матарић
Мира Ракановић
Мирјана Булатовић
Мирјана Штефаницки Антонић
Мирко Демић
Мирослав Алексић
Митра Гочанин
Момир Лазић
Наташа Милић
Наташа Соколов
Небојша Јеврић
Небојша Крљар
Неда Гаврић
Негослава Станојевић
Ненад Радаковић
Ненад Шапоња
Ненад Симић-Тајка
Невена Антић
Никола Кобац
Никола Раусављевић
Никола Трифић
Никола Вјетровић
Обрен Ристић
Оливер Јанковић
Оливера Станковска
Петар Милатовић
Петра Рапаић
Петра Вујисић
Раде Шупић
Радислав Јовић
Радмила Караћ
Радован Влаховић
Рамиз Хаџибеговић
Ранко Павловић
Ратка Богдан Дамњановић
Ратомир Рале Дамјановић
Ружица Кљајић
Санда Ристић Стојановић
Сања Лукић
Саша Кнежевић
Сава Гуслов Марчета
Сенада Ђешевић
Симо Јелача
Слађана Миленковић
Славица Минић Цатић
Снежана Теодоропулос
Сања Трнинић
Сњежана Ђоковић
Софија Јечина - Sofya Yechina
Соња Падров Тешановић
Соња Шкобић
Срђан Опачић
Стефан Лазаревић
Стефан Симић
Страхиња Небојша Црнић Трандафиловић
Сунчица Радуловић
Татјана Пуповац
Татјана Врећо
Валентина Берић
Валентина Новковић
Вања Булић
Велимир Савић
Верица Преда
Верица Тадић
Верица Жугић
Весна Капор
Весна Пешић
Виктор Радун Теон
Владимир Пиштало
Владимир Радовановић
Владимир Табашевић
Владислав Радујковић
Вук Жикић
Здравко Малбаша
Жељана Радојичић Лукић
Жељка Аврић
Жељка Башановић Марковић
Жељко Перовић
Жељко Сулавер
Зоран Богнар
Зоран Шкиљевић
Зоран Шолаја
Зорица Бабурски
Зорка Чордашевић
Књижевни ЕСНАФ


ТАЧКА НА ЉУБИЧАСТУ - ДРАГИЦА ИВАНОВИЋ

Душица Мрђеновић
детаљ слике: КРК Арт

 

Тачка на љубичасту


 

Тачка на Љубичасту - збирка поезије Драгице Ивановић пјесникиње из Гацка у Херцеговини, појавила се овог пролећа у издању издавачке куће Књижевни ЕСНАФ у Београду. Контактирали смо најодговорније, поред аутроа за ово дело, да чујемо њихова мишљења о ауторки и њеном раду. Са нама су приређивачи, уредник и рецензент ове књиге, књижевници Гордана Влајић, Мајо Даниловић, Илија Шаула, Аћим Вишњић и ауторка Драгица Ивановић.
 
- Садржајна целовитост збирке и приповедачко- песничка зрелост Драгице Ивановић у овој књизи је препознатљиво изражајна. Мисаоност, која је била недвосмислено снажна, и у њеној претходној збирци Врисак у бескрај, овде се артикулисала – из вриска – у сугестивно обраћање, емотивно измерено аршинима прихватљивости и јасноће, без употребе иједне дескрипције која ће бити пренаглашена, по цену непесништва, или логореичног приповедања.
Драгица је у Тачки на љубичасту понудила поетска и прозна штива за размишљање исамопромену. Свесна да се свет нимало не може променити без претходних (великих) промена у себи.  Драгица, са дрaстичном интроспекцијом, тетоши туђе душе наводећи их да се преиначе у бијеле и златне. Отуда је ова збирка, од првог реда – Само да ти јавим... реминисцентно вођена да потврди сврсисходност љубави, прве и/или последње, као неприкосновене примарне емоције која никада и никога неће одвести на погрешан пут. Да потврди неукротиву магију родољубља и носталгије, завичајну снагу, бесмисао ратних сукобљавања и нужну духовност, човеку је дата привилегија избора. Нажалост, без да је вођен посвећеништвом, вером ,или макар страхом, од оностраног и/или подземног, човек ће неретко одабрати погрешно. Наглашава у свом приказу о књизи књижевница Гордана Влајић

- Драгица Ивановић,  пјесник (неће се ауторка љутити што не рекох пјесникиња, јер њена поетска компетентност заслужује универзални појам), књигом "Тачка на љубичасту" ( издање Књижевног ЕСНАФА, 2021.), освојила је моју изузетну читалачку пажњу.
Са пјесничким даром  од Бога и,опоручена тестаментарно, од  врлих лирских поета кршне и кршевите нам миле Херцеговине, али, надасве аутентична, са прегршт сабране аналитичности и елоквенције, за мене је истинско освјежење на ововременом књижевном подесту.
Изузетно снажна писмен, толико експресивна у својој сликовитости, да се стиче дојам - као да је кичицом иконописала стихове.
И ја разумијевам да послије "Тачке на љубичасту", уствари, стоје три тачке које отварају готово неслућену вис Драгичиног гласног пјевања, које би, по свему требало, одјекнути и на Парнасу.
Издавачу и г-дину Шаули, честитам на препознавању одличног пјесничког рукописа.
Аутору и књизи "Тачка на љубичасту", желим успјешно књижевно житије. поручује књижевник Мајо Даниловић.
 
 
- Као издавач и уредник знао сам од раније да се ради о квалитетном рукопису и нисам желео пропустити прилику да прође поред нас. У Драгичиној поезији осетио сам дух праискона иако се њена тематика темељи на лирици која обухвата лична осећања, не само према човеку, већ пре свега ,природи и духу, енергији која повезује све животне елементе да би песникова свест са лакоћом одредила смисао животу и простору у којем се развија. На периферији размишљања код сваког песника сусрећемо белег од којег полази, али развој опоетовања се никад не може предвидети, разлози који су предуслов стиху дубоко су укотвљени у песнику. Због тога сам у Драгичиним песмама осетио ту искру праискона коју ћете и ви осетити, драги читаоци, када се сретнете са њеном поезијом.  рекао нам је издавач и књижевник Илија Шаула.
 

- Одмах могу задовољно казати да ова њена, доста обимна књига,  има и антологијских пјесама, што је већ довољно за мој осјећај, да се исплатило врло, прецизно ишчитавање њеног рукописа. Отуда ријечју, пјесникиња Драгица Ивановић сасвим чврсто стоји и стајаће у сва долазећа времена с њом и њеним именом, уз њену поезију.
            И за ову прилику, прегледно ћу пренијети забиљежене утиске о рукопису. Он претежно јесте поетика слободног стиха, врло разуђеног лирског приповиједања, са обиљем најразноврснијег наратива из којих, у прилично брижљивој економији језика, осијавају значајни пјеснички звјездојави, сентенце врло природне и, понајчешће у њојврло својственој тишини,што ме је све почесто подсјећало на ноћно небо и далеке звијезде, гдје свака има своју причу небеску и земаљску... Још томе да додам и мјесец, који није засјенио звијезде, нити дозволио мраку снажније присуство. – навео је у својој рецензији књижевник Аћим Вишњић.
 
Љубичаста љубав је ту, управо изашла из штампе, на моју велику радост!
Кад ставимо тачку на љубичасту, која је мени боја чекања, пјесма свих боја може да крене, да разгали, да подсјети, опомене, да се укоријени и да брезе порасту у дрвореде.
Бити дио тима издаваштва "Еснаф" је привилегија срећних.
Хвала на труду и залагању од срца људима који су дио књиге и који улажу напор да поезија живи: Гордани Влајић, Мају Даниловићу, Илији Шаули и Аћиму Вишњићу.са узбуђењем је истакла песникиња Драгица Ивановић, аутор збирке песама Тачка на љубичасту.









ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА:






2024 © Књижевна радионица "Кордун"