СУМОРНО ЈУТРО
Суморно јутро ноћас се скрива у тами вујанских шума,
киша већ дуго пљушти кроз студени пролећни мрак,
а ветар млати бехаре шљива крај пустог сеоског друма,
одавно је од села одбег`о последњи сунчев зрак.
Шуња се ноћ кроз дубину тамних сеоских атара,
низ напуштене складове лију небески потоци,
обијају се капи кише о лишће што клапара,
још од последњег сумрака, још од поноћи.
Вујан полако постаде сив, врх му облаци покрише,
спусти се магла низ планину у котлине и долове,
и даље бију о мемљиву земљу дамари пролећне кише,
и клизе капи к`о Божје сузе низ гране орове.
ШКОЛА
Мали сам тад био још плећа нејака,
за руку ме узели мој отац и мајка,
повели ме некуд, нисам знао куда,
Ајде сине снаго наша идемо овуда!
Још увек се сећам тог јутра кроз село,
на леђима мали ранац и ново одело,
пролазе ми слике, к`о да гледам сада,
поред пута указа се једна бела зграда.
Шта је ово мајко? Упитах је тихо.
То је твоја школа мој малени синко.
А реци ми мајко чему школа служи?
У школи се учи, игра се и дружи.
Давно је то било, прошла су времена,
беле зграде већ одавно на том месту нема,
остала су сећања и понека слика,
у мислима школске тајне, дечја игра, вика.
Песма је посвећена четворогодишњој школи у селу Семедраж где сам се научио првим словима. Порушена је 2013. године.
ПОЉАНАМА РОДНИМ
Пољанама родним које често сањам,
стихове сад ове песме ја поклањам.
Лугу поред реке, парковима врба,
и сваком пропланку ових наших брда.
Мирисима ливаде и јутарњој роси,
вујанскоме хуку и планинској коси.
Бистроме брзаку поносне Дичине,
и песми славуја горе са планине.
Боровитом Илијаку, шумовитој Рудој Глави,
што су село са свих страна висовима овенчали.
Сваком повртњаку, узрелом воћњаку,
исцрпљеном муком, Србину сељаку.
Рујној зори што с Вујна свањава,
новом дану кад се раздањава.
Хлебу белом док се пече врући,
свом дворишту и родној ми кући.
Потоцима што шумом шапућу,
притајени у врбовом прућу.
Хладној води с извора Стублине,
Светом Храсту на месту Ровине.
И пчелама док их полен дражи,
свим свицима, пшеници и ражи...
Песмом ово певам – Семедражи!
