ПОКЛОНИТИ НЕКОМ СТИХОВЕ ЗНАЧИ ПОКЛОНИТИ МУ ЉУБАВ

Јелена Кнежевић, песникиња за децу из Футога крај Новог Сада обрадовала је читаоце својим првенцем "Путићи маште из дечије баште". Разговором са њом откривамо њен песнички почетак на крилима дечје маште.

Јелена Кнежевић са својим песничким првенцем

Поштована Јелена, част ми је и задовољство што са Вама разговарам у име радионице Кордун. Из штампе је изашла Ваша прва збирка песама за децу "Путићи маште из дечије баште" у издању новооснованог Еснафа у Београду. Књигу сте посветили својој баки за коју кажете да Вас је научила многим песмама у детињству. Какав је осећај сада када имате своју књигу из које ће поезију читати и учити нека нова деца?

Поштовање Милице! Част ми је, такође, што разговарам са Вама.

Тако је, књигу сам посветила својој баки, која више нажалост није са нама. Још у раном детињству спознала сам мој пут, пут књижевности, песништва, који је управо она осветлила. Учила ме стиховима своје младалачке доби, које и данас дословце памтим. Стога имати своју прву књигу песама - осећај је посебан. Иза себе је лепо оставити културу, у овом случају стиховну културу, кроз коју ће се нека нова деца радовати и кроз коју ће учити о правим животним вредностима.

Када већ говоримо о деци и детињству, да ли се сећате када сте написали своју прву песму?

Заиста се не сећам која је била моја прва песма. Обично сам кроз цело своје школовање, почев од основне школе, поклањала стихове својим другарима. Било то неким поводом или не. Сећам се осмеха које бих увек измамила својим стиховима. Посебно ми је драго што и дан данас, неки од њих, у својим одвојеним, вредним стварима, чувају моје песме. За мене поклонити некоме личне стихове значи поклонити му љубав.

Теме Ваше поезије су различите. У песмама се препознају шаљиви тонови, животиње и птице говоре, све је пошло наопачке... Како налазите теме за своје песме, да ли нам можете открити како изгледа Ваша песничка радионица?

То сам ја. Вероватно, док пишем, откривам свој карактер и лице своје душе. За трен напишем песму, и то је заиста Божији дар на којем сам Му захвална. Дивно је писати. У мом свету маште, све је весело и све се радује. Тако и у стиховима. Све је разиграно, и подстиче на смех. Такође, у мојој књизи се налазе и песме које ће разумети и она старија деца, песме у којима ће се можда и пронаћи. Песме такве тематике понекад измаме и по коју сузу. Бар мени, емотивној.

Један од циклуса у књизи носи назив Башта детињства. Каква је била башта Вашег детињства?

Јесте. То је посебна песма која буди емоције. Моја башта из детињства је баш као и у песми, богата, шарена. Враћа ме у неке срећне дане поред своје баке. Било је свега толико довољног да се напише дугачка песма, која би се завршила стиховима: "У дане се дечје вратим, да проверим да ли памтим, у сећању лепом блиста,  једна башта мог детињства." И то је заиста тако.

Машта је јако важна за развој деце. Ваш првенац води нас различитим путићима маште. Коју поруку имате за своје мале читаоце и њихове родитеље који ће поћи путевима Ваше поезије?

Машта је врло важна. На тај начин, кроз своју поезију и кроз управо такве стихове, децу усмеравам на слободу. Бити слободан је пут и циљ овог пролазног живота, који ће тек касније дете спознати. До тада, врло је важно да и ми који их томе учимо, у себи чувамо и гајимо дете, јер је дете душом чисто и искрено. Пазимо на своје мисли, самим тим и мисли наше деце усмеравајмо на добро и радосно.

Хвала Вам што сте са нама поделили искуство и радост свог првенца. Желимо Вам много успеха у даљем раду.

Хвала Вама, драга Млице. Такође Вам желим успех у ономе што стварате!

Разговор водила Милица Миленковић

28. 05. 2021.

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: