|
|
|
 | Милица Миленковић | |
| |
детаљ слике: КРК Арт дизајн
ПРВЕНАЦ ТЕОДОРЕ ЗОРИЋ(Теодора Зорић, А гдје су ти крила, Само корак д.о.о, Београд, 2021)
Мср Милица Миленковић
Настојим писати Живот, јер послије свега, поред успомена, постојаће само књиге.Т. Зорић
Иако би се од седамнаестогодишњакиње очекивало да њен првенац буде књига поезије, збирка прича или краћи роман, Теодора Зорић изненадила је читаоце и своје вршњаке књигом кратких есеја, промишљања о животу – књигом којом нам открива не само свој таленат за писање и лепо изражавање већ и размишљања о људима, емоцијама и животу која су по снази реченог и виђеног далеко изнад њеног узраста чиме је потврдила једну реченицу из књиге: „Мало гледам, пуно видим, мало слушам, пуно пишем.“
Млада списатељица, у овом тренутку вероватно и најмлађа у нашем региону, у својој књизи А гдје су ти крила исписује једну снажну мисао, да кроз причу о себи покушава да објасни све људе света, и заиста она у томе успева, јер свако од нас пронаћи ће се у редовима које ишчитава остајући задивљен над мислима једне тако младе особе која је одлучила да нам прикаже свој свет и себе на овај начин.
Сва поглавља у књизи и теме унутар њих не само да говоре о људима и њиховим односима, емоцијама, сновима и жељама, већ се често сусрећемо са ауторкиним преласком са Ја на Ми, чиме се поистовећује са другим људима; такође наилазимо и на њена објашњења зашто пише. Јако је занимљиво да је прозни текст често испресецан или се завршава поезијом и стиховима. О томе млада књижевница исписује:
„Чудно колико радо се вратих поезији на овим страницама, вјероватно је то она природна потреба када трагате за нечим лијепим у свему, па и у чежњи, надању, жеље су ионако саме по себи најљепше.“
За нашу Теодору Зорић инспирација је нешто што „не долази, она је ту стално“. Судећи према исписаним страницама очигледно је да је стално присутна инспирација припремила Теодору за њен први лет у висине књижевности. У поглављу насловљеном презентом једнине Пишем, наилазимо на неке важне идеје о писању и на одговор зашто Теодора пише. Она каже:
„Настојим озбиљне теме, такође, с времена на вријеме, провлачити кроз метафоре...“
„Настојим да продрем у своје психолошке теме, кажем своје, јер, свако углавном пише о себи, е па ја настојим да кроз причу о себи, објасним све људе свијета, без обзира на то што смо сви различити једни од других.“
„Настојим да свим својим мачевима браним Пријатељство, јер далеко је и оно од ријечи, простачка блага сумаглица учинила је да се многе изопачености опходе како желе према том имену, али не, ја желим чувати праве људе у казаљкама сатова којих нема...“
Кроз метафору крила и слободе, Теодора открива свој свет, своје психолошке теме, показујући да за њу границе не постоје, саветујући све оне који читају како да објасне себе себи, али и не остављајући их равнодушним пред саветима својих младих година који су мотивишући и афирмативни у сваком смислу.
У поднаслову књиге стоји „Промишљање једне не тако обичне...“, ми ћемо додати тинејџерке, младе књижевнице која је открила свој таленат и лепоту речи чиме је показала да за овај свет има наде.
Теодора је својим читаоцима пожелела:
„Желим ти да кроз моје мисли пронађеш своје,
научиш другачији начин гледања на свијет,
пожуриш да успијеш
и наставиш да Сањаш.“
Млада списатељица Теодора Зорић својом књигом А гдје су ти крила позвала је све нас да не ћутимо и прећуткујемо, да сањамо и летимо, да искрено кажемо шта осећамо... Позвала нас је на успех кроз личну амбицију и пријатељство са другима. Она је хумана и племенита особа чији савети и промишљања буде љубав у срцима оних који ће прићи њеној књизи. А из те љубави према другима лако ће израсти крила. Свима нама.
|
