ПОЈЕО САМ БОЖУ ПИЛЕ
Имам једно мало пиле,
њега храни баба.
Није пиле као други,
оно зна да таба!
Маршира по нашој шупи,
личи ми на петла,
ко зна чиме њега храни,
када тако шета!
Мом пилету, слатком, малом
име Божа дадо',
од баке бих њега стварно,
сачувао радо!
Бако, бако, немој дати,
мом пилету теста!
Нарашће му, као петлу,
превелика креста!
Бако, бако, мом пилету,
концентрати годе,
пре но што у супу твоју
сласну, врућу оде.
Баш си нека, бако моја!
Што пилиће храниш!?
Кад ћеш онда све и једно,
у тањир да ставиш!
Ал' се моје пиле дичи,
испред мене седне,
изгледа се нуди ево,
да га стварно једем.
Изгледа су сви пилићи,
таквог чудног дојма,
шта то значи супа врућа,
ни немају појма!
Види бака да је мени,
било Боже жао,
смазао сам га за ручак,
а нисам ни знао!
ИГРАЧКЕ ГОВОРЕ
-"Нереда нам стварно доста!"
(Играчке ми моје кажу.)
Стајале су на сред собе
и глумиле њену стражу.
До сада се баш и нису,
побуниле због свог места,
а по моме лично списку,
сигурно их има двеста!
Плишани се меда жали,
како није пио воде,
а пластичној птици фали,
да на ваздух мало оде.
Луда кућа, гласна соба,
сва плишана моја роба-
оживела, стварно кажем,
свашта нешто саме траже.
Је л' могуће, децо драга?
Слон се мали ево вага,
плаче- "Имам петсто кила,
желим твоја, родо, крила."
-"Желим и ја чоколаду,
има ли за јести ишта!?"
(То ми каже мали пингвин.)
Не разумем више ништа!
Угасићу ипак светло,
да на своја места стану,
преко ноћи нек се спава,
а игра се тек по дану!
БЛАГО МЕНИ
Лето писмо нама пише,
Мај нам стиже заљубљени,
испочетка ринглов дише,
благо мени, благо мени!
Благо мени, расту шљиве,
цвета мамин лимун жут,
благо мени, вишње миле,
полегале све на пут!
Весели се све баш ето,
цвркућу нам врабци мали,
је л' да да то стиже лето?
И календар сам се хвали!
Замириса лала жута,
Сунце жуту њену шара,
а шета се, без капута,
лепотица бубамара.
Топлије је него јуче!
Слободно, ти зимо, дремни!
Сунце ће да те дотуче,
све због лета, благо мени!
Немој да си тужан леду,
и ти кишо, сузе бриши,
биће опет све у реду,
само диши, само диши.
