|
|
| Дајана Петровић | |
| |
детаљ слике: Фото: Алекса Стојковић
ПЕСМА ЈЕ ДОШЛА ПО МЕНЕ
Идите, СпавајтеСа својим осмесима.Покрићу вас кажипрстом деснеИ палцем леве руке.Ево Песма је дошла по мене.
Брже,Мени се снови расплићуУ трећем оку,Између ноћи и неонке.Севају им очи закопчане у кошуљи...Песма је дошла по мене.
Спокојно,Утисните своје невиностиУ меморијске јастуке.Ја ћу да мушичаримПо површини ваших глава...Јер Песма је дошла по мене.
Сновима,Идите у калупе ваших телаУ које стају и мој, увек исти, сан иВоз, непознат град иДобро познате сузе.Песма је дошла по мене...
Идите, идите...Да изједем све сенкеИ умесим сунце с Истока,Да надође пре звона.Ја ћу се смирити када поједем мрак.Сад Песма је дошла по мене.
Оставите ме Морам да се огледамНапупела од свегаПа се породим пре зоре Родим словима прозор у дан...Ево Песма је дошла по мене.
Идите, Нећете ништа пропустити.Када сам бесловеснаПоследња сам рупа на свирали...Неупотребљива...Слободно, вуците ме за језик,Песма је дошла по мене.
Срећом...Сутра ће и по вас доћи...Оставите ме зато садаДа се снађем у вашем сутраСлужила сам свима,Сада служим самој себи...И Песми што је дошла по мене.
Идите брже, спокојноСновима идите, идите...Само идите, слободно.Срећом, добро ћу бити.Да ме зацели...Само, Песма је дошла по мене.
Песникиња Дајана Петровић у сусрет песми Фото; Алекса Стојковић
|