СТИХ ИЗ БИБЛИЈЕ
james barnes
Подигох поглед према небесима
угледах облак
раширио се
а на њему
отвори се библија
на истом мјесту као некад
стих један
свјетлошћу исписан на небу.
Старост у младост претворио
срце поново са животом закуцало.
Боже дај ми да опет чујем оргуље
хор са пјесмом
са стихом из библије.
Да ме обасја
да ми крв угрије
име моје да објасни
кроз стих умири
душа са радошћу да одлети
у вјечност да се стопи.
СУЗА ЖЕНЕ
Стоји са стране
низ улицу дугу
поглед пружа
а сјећања и сузе навиру.
Суза у крају ока
полако крене,
низ образ потече
врела, топла, стигла из сјене.
Душа мека, премека
за свијет овај неспремна.
Суза понекад лагано склизне низ лице и врат
у племените груди и постаје смарагд.
Да се скрије, да је не виде
у кривини и мекоти тијела стоји
са кожом се споји.
Суза стоји на врх ока
а трепавица као завјеса скрила је
да не крене, да је не виде
да не потече.
Поток да не узбурка
улице да не поплави.
Суза кад крене ако је не зауставе,
чашу ће да напуни, улицу да преплави.
Душа и трепавица танана
јаке као бране под језерима
пустиле само једну сузу врелу
да низ лице потече и око ослободи да више не пече.
Заблиста око гледајући
захвално души и трепавици.
Напуни их миром и љепотом
јер нико, баш нико не видје поток.
То само један трен је био
кад поток суза замало слапове направио.
Да не бјеше душе и трепавице снажне
ко зна гдје би сузе стигле, свијет и око замаглиле.
И зато хвала, хвала њеној души и трепавици
сад бистрим оком гледа и живи са нестварном љепотом
а улица чиста, окупана од зраке сунца
и једне сузе вреле.
ДИРКА НА КЛАВИРУ
Такнух бојажљиво дирку клавира
душа задрхта као струна
тон утонуо у боју сафира
простор поста као од баршуна.
Кад љубав на диркама мелодију ствара
тад све на свјету се свјетлошћу обасја
од тегобе, мир у срцу претвара
поглед у сафирном оку засја.
Кад скупа прстима нашим
благо дотакнемо дирке клавира
мелодију у живот претварамо
преплетену у шал од кашмира.
Мелодија утихне с времена на вријеме
тад осјетимо колико недостаје
соба мека као од баршуна и
из сафирнога ока искре да сјаје.
Тад ништа друго не преостаје
него да опет добијемо снагу
да љубав са диркама у крешенду ствара
мелодију још снажнију и јачу.
Без граница и оквира
тада је љубав изабрана
нашим прстима мелодија живота настала.
