ПОВРАТАК
„Људи су зли? Људи су покварени? „ Oдјекивало је у залуталом размишљању, које се попут бумеранга, изненада вратило у распаднуте мисли. Глава га је болела, као да ће да експлодира, покрети тела лево, десно, неприродни покрети као да су желели да отерају несносан бол. Бол је био неподношљив, тек с времена на време попуштао би га, трек толико да кроз мисли прострује ...
„Људи су зли и покварени и ... „ као експлозија одјекнула је најтежа мисао. Тог тренутка, потпуно миран, невидљив он, као звер је скочио и истрчао и кренуо. Јуришао је, газио, уништавао све пред собом. Пробуђена звер у метаморфози између ... и ...
Он се није сећао, није памтио тренутак сливања капи, зрна песка, било ког постојећег и стварног које је изменило, непостојеће и скривено. Притискајући главу, стежући очи, он се није могао сетити ни трајања. Ни облика, ствари, невидљивог, није се сећао... Само су одзвањале речи, истргнуте из облика, поновљене речи, реченице и...
Експлозија! У тренутку све је у пламену горело, језиви звуци пробијали су препреке и...
Тишина прекривена мирисним летњим мраком, тишина, трајала је, понављала се, мењала облик, боју, мирис и укус мрака, летње вечери. Нестајање, заувек ? Без наде да ...
„Људи су дивни. Живот је прелеп. Сваки облик, постојање, мирис, укус све је тако величанствено, најлепше... То сам знао? Или нисам? Али ово стање је...“ као нежна музика, разливале су се мисли... Мрак је светлео, мирис вечери био је опијајући, укус слободе, рађања био је достојан светлости.
Чинило се да, догађај који се збио у суманутој трци са болом... Није постојао, тај нежељени догађај није се одиграо. Из мрака су се рађале назируће слике облика... Одбачени делови, постајали су целина, облик, сијали су...
Повратак у ... Одзвањале су речи...
