ПОСЛЕРАТНА ПЕСМА
После рата је све
Послератно
И жене
Деца
Називи улица
Време
И догађаји
Парастоси и рођендани
После рата си мртав
Преживео
Ил заувек замало жив
Песле рата и песме су послератне
Деле се на две стране већма ратне
И надмећу
Које су биле јуначкије, јаче
Боље
Спеване, певаније ил'
Опеване
После рата пева се
И на земљи
И у земљи
О земљи и небу
О глади и хлебу
На земљи без земље
И небу без неба
О хлебу без хлеба
После рата је послератно
У смрт вођено
До смрти довођено
Плитко покопано
Незарасло
Постиђено и повређено.
Време злом омеђено...
Животом послератним
Израњаваним и сакатим
Ослобођено
ИГРА
Да се у вис заиграмо
мислима у цвет отргнемо
нацртамо собом латице
Да се покријемо бисерима и
прогутамо који па нам засветле
утробе и замирише на вечност дах
Да се заиграмо стиховима у бескрај
осмехнемо земљи која жваће
кост по кост до у прах
Да се безуба нагута нас
и наших песама испљувак
изнесе глиста у кишни дан
Девојчица са кашиком
замишљеном у рукама
од испљуваних слова да умеси колач
Па запева:
Земљица у шећер,
Шећер у небо...
Мајко, кушај моје душе комад
и буди вечна, сада и увек...
бар понекад
Кад ти Матер надјене име
Кад се зачнеш у Кушићима
Па те Матер јуродива роди
А таква зна да ћеш јој ти
Једини остати жив и
На гроб спуштати руке
И да ћеш истим рукама сам
Кад будеш стасао за плакање
Истим расцвјеталим рукама
Обновити кућни праг...
Онда те на рођењу изљуби
И отаре с чела сопствену крв
И надјене ти име
Цветко
Знала је таква и то
Да ће Митра бити небеска
Па је мученици Светој
Сестри твојој име надјенула
Како приличи дјевицама
Да засија намах
Чим крикне под бајонетом,
Искорачи из трулежног свијета
Па запјева... к'о да се родила...
Знала је та твоја Матер јуродива
Да још треба рађати синова
Ал' не за гробова
Већ за цијело Небо разапето
С којега ће сијевати тако јуродива
Сваког шесн'естог јануара
Па се Матер постом завјетова
Крстом мријети уч Крстовдана:
За онога старијег два љета,
Ако њега потурице узму
Да се нађе и препозна ко је
У небеским очима мајке
Јуродиве Иванке
Из Кушића
Ал' не брини сине Мученика
Ако брата свога и не нађеш
Пребирући кости по њивама
Наћи ће га Матер јуродива,
То очима њеним неће тешко пасти
Са Неба се боље човјек види...
Е, Цветко, како си ми лијеп
Е, мој Цветко
Материн каћуне
Имао се рашта и родити
Што си матер јуродиву им'о
Да ти тако лијепо име дадне.
