Пече ли те вечерас снег?
Низ кровове града хуји ли ветар?
Нељубавни смо ти и ја збег,
твоја је душа моје туге плетар.
Тама ту и тамо. Тмаст од тмине.
Под креветом ноћ склупчана.
Траке мрака дуж стомака.
Невидело под прозор село.
Из зјапи-зида зинула мрклина.
Из усне дупље неста маслачак,
из ноздрва влас с твојих груди.
Хрпа чежње, наде ни трачак.
Отворено око, ништа ми не буди.
Просу се освит. Озарује зора.
Пупи радост опростом орошена.
Зарудела румен срама девојачког.
Нагиздани дани невестице.
Мирис шире влажне брадавице.
Мојим си јој вином угризе учинио.
Мојим вином, гром те не убио!
