О намаАуториПоезијаПрозаРецензијеРазговориКултура сећањаКолумнаБеседе















Историја
Наука
Традиција







Издвајамо

Алекса Ђукановић
Александар Чотрић
Александар Мијалковић
Александра Ђорђевић
Александра Грозданић
Александра Николић Матић
Александра Вељовић Ћеклић
Александра Вујисић
Анастасиа Х. Ларвол
Анђелко Заблаћански
Билјана Билјановска
Биљана Станисављевић
Богдан Мишчевић
Бојана Радовановић
Борис Ђорем
Борис Мишић
Бранка Селаковић
Бранка Влајић Ћакић
Бранка Вујић
Бранка Зенг
Дајана Петровић
Данијел Мирков
Данијела Јокић
Данијела Милић
Данијела Одабашић
Данијела Трајковић
Данило Марић
Дејан Грујић
Дејан Крсман Николић
Десанка Ристић
Дина Мурић
Дивна Вуксановић
Ђока Филиповић
Ђорђо Васић
Драган Јовановић Данилов
Драгана Ђорђевић
Драгана Лисић
Драгана Живић Илић
Драгица Ивановић
Драгица Јанковић
Драшко Сикимић
Душица Ивановић
Душица Мрђеновић
Душка Врховац
Гојко Божовић
Горан Максимовић
Горан Скробоња
Горан Врачар
Гордана Гоца Стијачић
Гордана Јеж Лазић
Гордана Пешаковић
Гордана Петковић Лаковић
Гордана Суботић
Гордана Влајић
Игор Мијатовић
Илија Шаула
Ирина Деретић
Ива Херц
Иван Златковић
Ивана Танасијевић
Јасмина Малешевић
Јелена Ћирић
Јелена Кнежевић
Јелица Црногорчевић
Јован Шекеровић
Јован Зафировић
Јована Миловац Грбић
Јованка Стојчиновић - Николић
Јулјана Мехмети
Каја Панчић Миленковић
Катарина Бранковић Гајић
Катарина Сарић
Коста Косовац
Лара Дорин
Лаура Барна
Љиљана Клајић
Љиљана Шарац
Љубица Жикић
Љубиша Војиновић
Маја Цветковић Сотиров
Маја Херман Секулић
Маја Вучковић
Марија Јефтимијевић Михајловић
Марија Шуковић Вучковић
Марија Викторија Живановић
Марина Матић
Марина Милетић
Марио Бадјук
Марко Д. Марковић
Марко Д. Косијер
Марко Маринковић
Марко С. Марковић
Марта Маркоска
Матија Бећковић
Матија Мирковић
Мићо Јелић Грновић
Милан С. Марковић
Милан Пантић
Милан Ружић
Миле Ристовић
Милена Станојевић
Милева Лела Алексић
Милица Јефтић
Милица Јефтимијевић Лилић
Милица Опачић
Милица Вучковић
Милијан Деспотовић
Миљурко Вукадиновић
Мило Ломпар
Милош Марјановић
Милутин Србљак
Миодраг Јакшић
Мира Н. Матарић
Мира Ракановић
Мирјана Булатовић
Мирјана Штефаницки Антонић
Мирко Демић
Мирослав Алексић
Митра Гочанин
Момир Лазић
Наташа Милић
Наташа Соколов
Небојша Јеврић
Небојша Крљар
Неда Гаврић
Негослава Станојевић
Ненад Радаковић
Ненад Шапоња
Ненад Симић-Тајка
Невена Антић
Никола Кобац
Никола Раусављевић
Никола Трифић
Никола Вјетровић
Обрен Ристић
Оливер Јанковић
Оливера Станковска
Петар Милатовић
Петра Рапаић
Петра Вујисић
Раде Шупић
Радислав Јовић
Радмила Караћ
Радован Влаховић
Рамиз Хаџибеговић
Ранко Павловић
Ратка Богдан Дамњановић
Ратомир Рале Дамјановић
Ружица Кљајић
Санда Ристић Стојановић
Сања Лукић
Саша Кнежевић
Сава Гуслов Марчета
Сенада Ђешевић
Симо Јелача
Слађана Миленковић
Славица Минић Цатић
Снежана Теодоропулос
Сања Трнинић
Сњежана Ђоковић
Софија Јечина - Sofya Yechina
Соња Падров Тешановић
Соња Шкобић
Срђан Опачић
Стефан Лазаревић
Стефан Симић
Страхиња Небојша Црнић Трандафиловић
Сунчица Радуловић
Татјана Пуповац
Татјана Врећо
Валентина Берић
Валентина Новковић
Вања Булић
Велимир Савић
Верица Преда
Верица Тадић
Верица Жугић
Весна Капор
Весна Пешић
Виктор Радун Теон
Владимир Пиштало
Владимир Радовановић
Владимир Табашевић
Владислав Радујковић
Вук Жикић
Здравко Малбаша
Жељана Радојичић Лукић
Жељка Аврић
Жељка Башановић Марковић
Жељко Перовић
Жељко Сулавер
Зоран Богнар
Зоран Шкиљевић
Зоран Шолаја
Зорица Бабурски
Зорка Чордашевић
Ризница


АНА - О БОГОЧАСТИВОСТИ И ЈЕДНОМ ДАВНОМ ЗАВЕТУ

Митра Гочанин
детаљ слике: КРК Арт дизајн


АНА

О богочастивости и једном давном завету


Празнично јутро беше прозрачно и угодно топло. Преображењска звона одјекивала су над распеваном Косаницом разносећи мирис тамјана из мале цркве која као да је независно о људској вољи изникла из пропланка над речном долином. После литургије спустила сам се до виле Иване. То усамљено здање, велелепно у својој једноставности, буди праисконску радост. Привучена омамљујућим мирисима не тако давне прошлости села сам за сто повише реке и препустила се уживању у домаћој кафи и старинском укусу пите од сувих шљива с медом и орасима. Читала сам један необични роман без много везе с мојим тадашњим расположењем и недавним сусретом у раданским беспућима. Часови су неосетно пролазили, сунце је досегло врх неба, Косаница је безбрижно запљускивала камените обале. У неистраженим дубинама властитог бића осетих подстицај за покрет. Кренух узводно Косаницом, земљаним путићем кроз густу шуму. Сунчеви зраци су се пробијали кроз крошње у којима су се назирали златасти пропламсаји надолазеће јесени. Природни циклуси досегли су врхунац, ваљало је свикнути се на времена понирања. У ходу сам маштала о дугом михољском лету и у тим снатрењима наиђох на Ану. Чекала ме је на обали, испод једног дрвета из кога су животни сокови незаустављиво ишчезавали. Била је одевена у црну хаљину без украса, а њену светлосмеђу косу прошарале су густе седе власи. „Знала сам да ћеш се вратити како би чула наставак моје приче.” „Зар сам могла да поступим супротно свему што јесам?”, одговорих питањем, помало збуњена. „Савини животописци, Доментијан и Теодосије, забележили су да је богочастива Ана стајала уз мужевљеве скуте и да у врлинама није заостајала за њим. Само таква Ана била је потребна човеку чији су лик скројили према начелима оног што су својом мисијом називали. А заједно с његовим вајали су и мој лик прекривен са седам монашких велова како и приличи супрузи светитеља и мајци светитеља. Саткана сам од врлина које проносе славу Светог Симеона, Светог Саве и Светог Симона – родоначелника светородне династије, првог српског архиепископа и првовенчаног српског краља. Претешко бреме за моје крхко биће у време оно, као и данас, као и у времена будућа, и тако одискона до судњега дана када ће се свачија дела открити, па и моја. Године су се низале а ја више нисам рађала, попут Лије Јаковљеве. Он је војевао битке из којих се враћао поражен или на крилима победе, склапао савезништва, подизао задужбине, изграђивао државу, обнављао палу дедовину. За то време ја сам тиховала заједно с монахињама из Богородичине цркве на ушћу Косанице у Топлицу. Деца већ беху поодрасла. Дочекала сам да видим Вуканове синове, али то што сам постала бака макар по имену није умањивало моју вољу за животом. У дугим ноћима молила сам Бога да ми га као мужа макар још једном подари. Испрва сам сневала само о њему, а онда су у сан почеле да ми долазе Сара Аврамова и Јелисавета Захаријина. По дану молитве сам упућивала Ани Јоакимовој. Мисао о чуду није ме напуштала. Једне прохладне ноћи у рано пролеће у посету ми дође Ана с малом Маријом у наручју. Навестила ми је да ће моја жеља бити услишена под условом да се, када страсти буду утихнуле, заветујем целомудреношћу. Сутрадан, у цркви, пред ликом Анине кћери, нечујно сам се заклела да ћу га по рођењу најмлађег сина с љубављу отпустити
како би се посветио ономе што надилази нашу пролазност. Неколико дана касније вратио ми се из неког од похода. У тренуцима блаженства заједно смо молили Господа да нам подари сина који би отачаство испунио доброверјем и благодаћу. Знала сам да ће мојој срећи убрзо доћи крај, али је захвалност превазилазила страх и тугу. После извесног времена отишао је својим путем, више се не сећам шта је навео као разлог одласка. Моја утроба била је оживљена богомданим чедом. Девет месеци касније нечујно сам поновила завет, овог пута покрај Расткове колевке над којом су бдиле Ана, Јелисавета и Сара. Беху то тренуци непомућене среће. Ни слутила нисам да су оне мом златокосом чеду тада прорекле судбину која ће ме једног дана испунити великом тугом.” После ових речи Ана је ишчезла међу стаблима. Осетих како ме обузима преображењска радост и неочекивана нада.  




 


ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА:






2024 © Књижевна радионица "Кордун"