ДОБАР КАО ОБЛАК
Облаци небом плове
И сањају своје снове,
Зато буди добар ти
Као што су облаци.
Облацима супер стоје
Те кошуље беле боје,
Зато буди добар ти
Као што су облаци.
Облаци су украс неба
Слатки као мала беба,
Зато буди добар ти
Као што су облаци.
Облацима само реци
И пустиће кишу деци,
Зато буди добар ти
Као што су облаци.
Облацима купи жваке
И пустиће сунцу зраке,
Зато буди добар ти
Као што су облаци.
ПАТУЉЦИ
У пећини, испод планине
Вредно баш за пет
Упорно на све начине
Стварају чудновати свет.
Власници тајних знања
Творци су лепих ствари
Сатова и ђердана,
Патуљци наши другари.
Хај-хо, хај-хо,
Патуљци крећу на рад
Хај-хо, хај-хо,
Чуда ће створити сад.
Чувари скривеног блага
Вреднице златних руку
Видећеш где му је снага
Кад ти се у сан увуку.
Биберче и Палчић Тома,
Снежана и момци њени
Освојићи твоје срце
Ти брадати манекени.
Хај-хо, хај-хо,
Патуљци крећу на рад
Хај-хо, хај-хо,
Чуда ће створити сад
ЛУДА ЧУДА, УЗАЛУДА
У ваздуху куле гради,
И ситима воду вади,
А највише ипак воли,
Морску воду да посоли.
Од магарца вуну стриже,
А у ветар приче ниже,
И никада не оклева
Глувом песму да отпева.
Он још небу звезде дода,
Пере цигле, то је мода.
Тај никада неће стати
Празну сламу док помлати.
Пливању учи делфина,
Јалов пос'о од давнина,
И свима је посве чудно,
Да све ради узалудно.
НЕК' НЕКО ПОКУША, НЕК’ НЕКО ПРОБА
Нек’ неко покуша, нек’ неко проба
Да смисли нова годишња доба.
Уместо четири да их је више
Да јесен мало буде без кише.
Пахуље снега да буду жуте
Да лети људи носе капуте.
Нек’ неко покуша, нек’ неко проба
Да смисли нова годишња доба.
Да ветар не дува кад му се неће
Да целом годином цвета цвеће.
Келерабе, кељ и кртоле
Да деца с’ радошћу једу и воле.
Нек’ неко покуша, нек’ неко проба
Да смисли нова годишња доба.
У једном дану хиљаду сати
Који се пуне помоћу вати,
Помоћу волти да се измери
Колка је љубав Мирка ка Вери.
Нек’ неко покуша, нек’ неко проба
Да смисли нова годишња доба.
Да се поигра мало са њима
И да се коначно свиђају свима.
Па да их тако у комплету
Поклоне неком новом свету.
ЛЕТЊЕ ШЕМЕ
„Поздрав из Петровца“ и више ни словца
А могла би више – Ана лепо пише.
Поздрав из Омиша, стално пада киша
Па је зато Лела, скроз остала бела.
Поздрав из Охрида, послала је Вида
И Видина мама, тек да није сама.
Поздрав са Палића, свима шаље Мића
И у срцу стрелу да погоди Лелу.
Шаље нам Катица – она је код стрица
Корпицу купина, набрала јој стрина.
А на реци Зети, баш је лепо лети
Па је мали Мома упецао сома.
Један разред цели лету се весели
Распусту и мору, шали, разговору.
Журка да се спрема, да се јурца, дрема ...
И основна шема да учења нема.
