детаљ слике: КРК Арт дизајн

ЦРКВА

Коме данас звона звоне

Када их не чује нико

И нико да се осврне

За њеним болним криком

Коме то мирише смирна

Коме то тамјан мирише

Коме се точи крв – вино

Никога кад нема више

Ко ли ће молитву чути

Угуши је мржња клета

Овдје више нема птица

Ни дјетета ни цвијета

И коме то сија сунце –

Жицама скинуту крову –

Никог никог овдје нема

Залуд ова звона зову

БОЖУРИ

(са једних тужних усана:)

„Венете моји божури

Наша крви у повоју

Ко ми вас тако пожури

Узбуни вас у спокоју

И ви сте сад другачији

Натерани муком гадном

И ничији и свачији

Кидају вас мучки јадно

Згрченог пола корена

Под зубе ветру смељано

Пола – у давна времена

Туђину тајно спремано

Божури живот дадосте

Злобни се лепог одвикли

Поносно ником падосте

Ником сте ми и поникли“

ЛОГОР

Управо сад ми крцкају прст по прст

Имају за то разлог веома чврст –

Познах им звјерску и у миру чељуст –

Управо сад ми крцкају прст по прст

Управо ми ваде зубе из дупље

Из јаме ове, мртве, одвећ шупље –

Никад се нисам осјећао скупље –

Управо ми ваде зубе из дупље

Управо ребро по ребро ми ломе

И уживају – чини се – у томе

А ја сам миран, доме, рајски доме

Управо ребро по ребро ми ломе

Крв ми пуштају... да шикља... тече...

„Пусти, мртав је... већ...“ – неко ли рече

Мрачно је... иако... ни близу вече...

Крв ми пуштају... да шикља... тече...

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: