О намаАуториПоезијаПрозаРецензијеРазговориВестиМедијиКОЛУМНА


















Издвајамо

Алекса Ђукановић
Александар Чотрић
Александар Мијалковић
Александра Ђорђевић
Александра Грозданић
Александра Николић Матић
Александра Вељовић Ћеклић
Александра Вујисић
Анастасиа Х. Ларвол
Анђелко Заблаћански
Билјана Билјановска
Биљана Станисављевић
Богдан Мишчевић
Бојана Радовановић
Борис Ђорем
Борис Мишић
Бранка Селаковић
Бранка Влајић Ћакић
Бранка Вујић
Бранка Зенг
Дајана Петровић
Данијел Мирков
Данијела Јокић
Данијела Милић
Данијела Одабашић
Данијела Трајковић
Данило Марић
Дејан Грујић
Дејан Крсман Николић
Десанка Ристић
Дина Мурић
Дивна Вуксановић
Ђока Филиповић
Ђорђо Васић
Драган Јовановић Данилов
Драгана Ђорђевић
Драгана Живић Илић
Драгица Ивановић
Драгица Јанковић
Драшко Сикимић
Душица Ивановић
Душица Мрђеновић
Душка Врховац
Гојко Божовић
Горан Максимовић
Горан Скробоња
Горан Врачар
Гордана Јеж Лазић
Гордана Пешаковић
Гордана Петковић Лаковић
Гордана Суботић
Гордана Влајић
Игор Мијатовић
Илија Шаула
Ирина Деретић
Ива Херц
Иван Златковић
Јасмина Малешевић
Јелена Ћирић
Јелена Кнежевић
Јелица Црногорчевић
Јован Шекеровић
Јован Зафировић
Јована Миловац Грбић
Јованка Стојчиновић - Николић
Јулјана Мехмети
Каја Панчић Миленковић
Катарина Бранковић Гајић
Катарина Сарић
Коста Косовац
Лара Дорин
Лаура Барна
Љиљана Клајић
Љиљана Шарац
Љубица Жикић
Љубиша Војиновић
Маја Цветковић Сотиров
Маја Херман Секулић
Маја Вучковић
Марија Шуковић
Марија Викторија Живановић
Марио Бадјук
Марко Д. Марковић
Марко Д. Косијер
Марко Маринковић
Марко С. Марковић
Марта Маркоска
Матија Бећковић
Матија Мирковић
Мићо Јелић Грновић
Милан С. Марковић
Милан Пантић
Милан Ружић
Миле Ристовић
Милена Станојевић
Милева Лела Алексић
Милица Јефтимијевић Лилић
Милица Миленковић
Милица Опачић
Милица Вучковић
Милијан Деспотовић
Миљурко Вукадиновић
Мило Ломпар
Милутин Србљак
Миодраг Јакшић
Мира Н. Матарић
Мира Ракановић
Мирјана Булатовић
Мирко Демић
Мирослав Алексић
Митра Гочанин
Момир Лазић
Наташа Милић
Наташа Соколов
Небојша Јеврић
Небојша Крљар
Неда Гаврић
Негослава Станојевић
Ненад Радаковић
Ненад Шапоња
Ненад Симић-Тајка
Невена Антић
Никола Кобац
Никола Раусављевић
Никола Трифић
Никола Вјетровић
Обрен Ристић
Оливер Јанковић
Оливера Станковска
Петар Милатовић
Петра Рапаић
Петра Вујисић
Раде Шупић
Радислав Јовић
Радмила Караћ
Радован Влаховић
Рамиз Хаџибеговић
Ранко Павловић
Ратка Богдан Дамњановић
Ратомир Рале Дамјановић
Санда Ристић Стојановић
Сања Лукић
Саша Кнежевић
Сава Гуслов Марчета
Сенада Ђешевић
Симо Јелача
Слађана Миленковић
Славица Цатић
Снежана Теодоропулос
Сања Трнинић
Софија Јечина - Sofya Yechina
Соња Падров Тешановић
Соња Шкобић
Срђан Опачић
Стефан Лазаревић
Стефан Симић
Страхиња Небојша Црнић Трандафиловић
Сунчица Радуловић
Татјана Пуповац
Татјана Врећо
Валентина Берић
Валентина Новковић
Вања Булић
Велимир Савић
Верица Преда
Верица Тадић
Верица Жугић
Весна Капор
Весна Пешић
Виктор Радун Теон
Владимир Пиштало
Владимир Радовановић
Владимир Табашевић
Владислав Радујковић
Вук Жикић
Здравко Малбаша
Жељана Радојичић Лукић
Жељка Аврић
Жељка Башановић Марковић
Жељко Перовић
Жељко Сулавер
Зоран Богнар
Зоран Шкиљевић
Зоран Шолаја
Зорица Бабурски
Зорка Чордашевић
Проза


ЗЕЛЕНГОРА - ТАМО ГДЈЕ СУ СНОВИ МОГУЋИ

Драгица Ивановић
детаљ слике: КРК Арт дизајн

ЗЕЛЕНГОРА - Тамо гдје су снови могући


Ратко Рудовић на Зеленгори
Tамо гдје желимо, живјети по својим правилима, живјети без ограничења, радног времена, сам себи у природи обезбиједити својим рукама топли и све оброке, признаћете да је данас привилегија ријетких. Сам свој шеф, радник и главна улога у авантурама које живот значе је наш домаћин Ратко Рудовић. Човјек који живи живот по својим правилима и стварно ужива у томе.

Испричао је за Туристичку организацију општине Гацко своју причу и заиста вриједи размислити о разлозима овог младог човјека да већину времена током године проведе на Зеленгори. Он сам каже да нема ништа љепше као кад имаш добре и фине комшије. Ту у природи на катуне истјерају стоку људи из Љубиња, Билеће и сам чини све да има с ким проговорити, па и запјевати. Херцеговина је вијековима имала људе, чуваре оног најљепшег, традиције, доброте, сарадње и наћи се у помоћи кад треба. Ратко је завршио средњу школу у Гацку и како сам каже није било посла  за њега, све ове године је на бироу, бавио се неким сезонским, повременим пословима и радио код приватних лица али му није засниван радни однос нигдје. Ратко је по природи весео човјек па и ово прича без горчине са осмијехом на лицу што је врлина и одлика ријетких.

Другари у посети код Ратка
Овај млади човјек као неко ко воли природу често је одлазио на Зеленгору гдје је убирао и сакупљао шумске и планинске плодове којим Зеленгора дарује сваког ко је посјети. Шумске плодове је транспортовао уз помоћ свог љубимца, коња кога од милоште зове Пуле. У зависности како је која година родна Ратко је зараду одлучио да улаже у своју кућицу на планини, а упоредо и у Гацку правио себи кућу, а главно и прво редовно одлазио у Жањевицу село на граници са Црном Гором гдје му живе родитељи. Фасцинантна је снага овог човјека и из разговора са њим смо схватили да има наде и кад би сваки десети човјек размишљао као он економија, напредак и снага локалне заједнице преко, пољопривреде, туризма, откупа биља и слично би ојачала чиме би се отварала могућност јачања економије и сарадње. Ратко сада има свој слободно се може рећи мали рај на Зеленгори, гори која има седам језера, шуму која пјева зори, падине, врхове, катуне, изворе и с' правом се може рећи да је срећа ту опипљива у паперје на небу, у комаду снијега који је у јулу остао на једној испаши која је зелена па дјелује као насликано платно. Ратков мали рај се налази у Дубокој или Витој вали гдје сам борави јер како каже неће дјевојке у планину и већ неколико година обрађује земљу, производи кромпир, цвеклу, мркву, купус, ове године је додао још неколико агро култура, а у плану је и да направи рибњак. Прошле године је произвео десет тона кромпира и велике количине цвекле, проблем му прави складиштење производа. Све усјеве наводњава изворском водом коју је сам довео са извора до кућице и баште и сва је органски произведена и здрава храна без вјештачких супстанци за узгој.
Ратко у друштву дјевојака на једом од 5 Зелегорских језера
Ратко јако воли музику и прије петнаестак година је набавио опрему и правио неке врсте фешти гдје би пуштао музику пријатељима, на прославама рођендана и слично па и сад код њега на Зеленгору једном годишње дођу пријатељи са Романије, из Билеће и како он каже три дана и три ноћи имају мини фестивал музике и финог расположења па се отуд родила идеја да направи  још неколике кућице гдје би могли доћи његови пријатељи и сви људи који желе да упознају Зеленгору, чиме би туристичка понуда општине Гацко била обогаћена и за овај вид селективног облика туризма, јер Ратко зна  сваки кутак ове дивне планине коју треба вољети и поштовати јер само тако како сам каже се може избјећи магла, или удар грома који је за длаку избјегао. Зеленгора је у пуном смислу те ријечи бајка у шта смо се и увјерили приликом посјете домаћину Ратку Рудовићу и искрено се надамо да ће и други људи из његовог примјера учити како човјек своју срећу налази у себи и око себе.

Ратко Рудовић модернизирао превоз за планинске услове



*** Фотографије су кориштене са фејсбук профила Ратка Рудовића 






ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА:






2024 © Књижевна радионица "Кордун"