ЈА ПО СТАНУ ТРАЖИМ ХРАНУ

Вичем из свег гласа,

Запомажем и кукумачем,

Да би ме неко чуо,

Из свег гласа плачем !

Захтевам разумевање

За ово моје стање

Гладан сам, а у овој кући

Нико не признаје плакање.

Ја по стану, тражим храну,

Изеш тату, изеш маму ...

Мама телефоном већ сат времена

Прича са тета Бранком,

А тата гледа телевизију

И свађа се са Чанком.

Тешко је бити беба

И зависити од оваквих ликова

До хране се једино стиже

Изгледа помоћу трикова.

Препузати целу собу,

Или плакати до бесвести,

Пошто ме нико не шљиви

Морам одморити и сести.

Ја по стану, тражим храну,

Изеш тату, изеш маму ...

Мама сад преписује рецепте

За чоколадне бомбонице,

А тата се нервира уз резултате

Спортске кладионице.

У овој кући, дете ће пући.

Схватајући да ће да чека,

Сатима флашицу млека.

ЈА БАТУ ВОЛИМ КАО БРАТА

Неко рече, то сам чуо

Да птице лете своме јату

Па сам и ја тим путем кренуо

Да посетим свога Бату.

На Видиковцу, он тамо живи

То је у Београду, такође

Прође се Бањица и солитери криви

И врло се брзо дође.

Ја и мој Бата,

Смо ко мама и тата,

Најближи рођаци на свету.

Ја Бату волим као брата,

И хоћу да спавамо

заједно у кревету.

Један другом поверавамо све,

Све тајне које имамо,

Попричамо у речи, две

Колико их уопште знамо.

Мама и тата... и више ништа,

Од речи не причамо

Ал’ боље од сваког забавишта

Ми знамо да се играмо.

Сваки дан ћу ићи код Бате,

Ако не буде акција преча,

Да код мене на Лекино брдо

Доведу Бату тетка и теча.

Ја и мој Бата,

Смо ко мама и тата,

Најближи рођаци на свету.

Ја Бату волим као брата,

И хоћу да спавамо

заједно у кревету.

БЕБА КАКВА ТРЕБА

Ја сам беба, баш каква треба,

Дечак – кмечак,

Буца што руца,

Па мало муца

И онда штуца,

Ко прави сваки,

Пелену укаки,

Од свих чуда,

Најдража ми дуда.

Бебица, срећица.

Клинац,

Синац,

Палачинац.

Ја сам беба, баш све ми треба,

Од флашице,

До кашице,

Чарапице

И штрамплице,

Мама ме напи

Од АД капи,

Мали, мили

Користи Косили.

Лоптица,

Па Бранко Коцкица.

Чоколино,

Медолино,

Фруто,

Фрутолино.

Таква сам беба, шта вам још треба?

МИХАЈЛО, ГДЕ ЛИ ЈЕ?

Мама ми даје џепарац

Да ме Кума води на Коларац

Да аплаудирам до последњег даха

Док Кума диригује Баха.

Дивна је виолина, звук канона

И звекет лепеза са балкона,

Удараљке, дирке, гудачи

Баш све ми то пуно значи.

Ја хоћу ипак на другу страну

Идем са татом на Маракану,

Тамо су друге песме и тонови,

Падају голови, страдају ђонови.

У хору хиљаде навијача

Подршка Звезди да буде јача,

Бубњеви тутње, бакља црвена,

Спектакл то је за сва времена.

Са храма изнад стадиона,

Звоне звона за шампиона

За Пјановића из свег гласа,

Да скочи и да гол тражи маса.

Не треба мена мама џепарац,

Ако га добијам само за Коларац.

Ко год да пита: Михајло, где ли је?

На Маракани, на Северу, уз Делије!

ОЧЕВА УСПАВАНКА

Лежеш у кревет

Крећеш у сан

И тако, баш лако

Завршава дан.

Нестаје хук

И тихо к’о мук

Све, зар не

Креће у сне.

И све је другачије,

Бистрије и јасније

Један свет само твој,

Спавај сине мој.

Један свет само твој,

Сањај мали мој.

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: