|
|
БОЉЕ ДА СИ ЗА ЧЕРГОМ КРЕНУО | Бојана Радовановић | |
| |
БОЉЕ ДА СИ ЗА ЧЕРГОМ КРЕНУО Боље да си за чергом кренуонебо да ти је кров.Пуним срцем струне да удахнешуплетеш ноте међу гране,вечерима да палиш и гасиш звезде јутрима. Боље да си за чергом кренуопрашњавим друмом на све четир’ старне светада лако кренеш и лако стигнеш.Са росном травом под узглављемзаноћиш и осванеш. Боље да си за чергом кренуода се сопственом песмом храниш,на планинском извору воде напијеши да се смејеш Слободан а никад самБоље да си за чергом кренуо... Милан Рашић (1931) ЧЕРГА
ИДУ ЛИ НАМ ГОСТИ? Погледаш ли и ти данаск‘о и ја из даљине,са небеске висинеиду ли нам гости?Погледаш ли и ти данаснашу кућу и двориште,jел’ почишћено, покошеноjел’ све лепо удешено пре него ли наиђу гости?Погледаш ли и ти данасjесу ли се око свеће окупили загрејали, зажагорили,пред иконом помолили. Погледаш ли и ти данас јесу ли чаше пуне и свега има, док ја из даљине гледам како тебе заиста нема?Погледаш ли и ти данас иду ли нам гости, тата!? ЗАВИЧАЈНА Нигде не мирише земља душама предакатрава покошена, кишом орошенане мирише нигде к’о у завичају.И она липа корењем за корене свезананигде те хладом не обгрли,као тамо, где си се први пут с хладом загрлио.Тамо где те деда на крило ставиои жуљавом ,сељачком руком по глави гладио.И нигде зора не свиће тако сигурно k'о на небу завичајном.Црквено звоно срцем не одјекне и грех се нигде не окајавак’о тамо где се крштава!Нигде те нико не дочека к’о мајкапуним срцем и пуном трпезомна прагу завичајном!Нигде се тако не пуца кад се рађане пева и не пије!И смрт нигде није тако болно лакаКао смрт у завичају!
ПРИЧЕШЋЕ Тихим корацима кроз зоруХраму приступамтоплина и светлост ко анђели небески поју. Душе се саздале кроз пламеновеРадост се сабрала кроз иконе. Молитвом над храмом тајна се отвараснага кроз звона душе поиграваглаве приклоњене мисли смирују. Хвала ти Господеза овај комад хлеба и виназа опрост сваког покајаног чеда.
МАМИНА ЉУБАВ Ошишах руно сунцу привезах на преслицуиспредох вуницу и сад ‘еклам. Провлачим снопе златне уплићем љубав и чекам. Да топлином те ушушкамруке да испуниш ми и свет обасјашсунчевим очима. foto: by Julie D`Arcy
|