ЗАШТО ЈЕ СРПСКА КРАЈИШКА КУЛТУРА АПАТРИД У СРБИЈИ?

Да ли се држава Србија сети својих крајишких Срба само кад дође годишњица Олује? А окреће главу од њих када ти исти крајишки Срби траже њену помоћ за очување културног и националног идентитета? Изгледа да је тако.

Мирослав Кос

Ово се лако да закључити ако се прочита писмо Ненада Грујичића, песника и писца, дугододишњег директора Бранковог кола, које је ових дана упутио председнику Србије Александру Вучићу. Разлог због кога се наш редовни сарадник обратио председнику је упадљиво ћутање Министарства културе Србије коме се Грујичић прво обратио писмом. У писму Грујичић тражи од председника Вучића да стане у заштиту крајишких Срба када је њихова култура у питању. На званичне захтеве за помоћ у издавању књига, антологија, организовању културних манифестација којима би се одржавала култура крајишких Срба у Министарству културе Србије углавном су остајали неми.

“У сусрет обележавању 26. годишњице ‘Олује’, желим да Вас, кроз неколико речитих примера, упознам са односом Министарства културе Републике Србије према духовној баштини Срба Крајишника у Србији”, пише Грујичић Вучићу. И затим наводи: Недавно, на конкурсу  Министарства културе Републике Србије, одбијен је, поред осталих, пројекат „Крајишке игре, пјесме и обичаји – Бусије 2021“, предложен од стране Координације удружењâ избјеглих, расељених и досељних у Републику Србију. Одбијена су и још два српска крајишка пројекта: „Сакупљање, архивирање и презентација музичког наслеђа Срба Крајишника“, предложен од стране Удружења Срба из Хрватске „Никола Тесла“ у Крагујевцу, затим, „Фестивал банијске пјесме, игре и прела“, пројекат понудило Завичајно удружење Банијаца, потомака и пријатеља Баније. И на крају, Грујичић наводи да је одбијен и пројекат у коме је и сам аутор - антологија крајишких љубавних ојкача „Ноћу дику љубим у шљивику“. Уз куртоазну похвалу садржаја књиге, рукопис је елиминисан са мини-образложењем „да у овим буџетским оквирима предност треба дати делима која су у већој мери усклађена са приоритетима конкурса“.

“Пажљивим увидом у резултате свих конкурса Министарства културе Републике Србије за 2021. годину уочавамо да је држава дала свега четристо хиљада динара (?!) за развој и очување српске крајишке културе у Србији: по двеста, КУД-у „Петрова Гора“ (Београд) и Завичајном удружењу Крајишника „Никола Тесла“ (Пландиште). Узгред – сви ови пројекти потраживали су веома мале суме новца од Министарства културе –  за поменуту антологију, на пример, тек триста хиљада динара. А српски крајишки народ пева: ‘Око кола стоје адвокати/не дају ми пјесму запјевати“, пише Грујичић.

Фото: Ненад Грујичић, портрет

Челник Бранковог кола подсећа председника Србије да су чланови комисије Министарства културе, на чијем је челу био Селимир Радуловић, свесно пренебрегли чињеницу да се држава обавезала на заштиту ојкаче, као нематеријалног културног блага. “Одлуком Националног комитета за нематеријално културно наслеђе Републике Србије од 18. јуна 2012. године ојкача је уписана у ‘Национални регистар нематеријалног културног наслеђа Србије’, под инвентарним бројем 25. Предлагачи су били Бранково коло из Сремских Карловаца (на чијем сам челу) и Завичајно удружење ‘Никола Тесла’ из Пландишта. Ту је и копија сертификата уписа ојкаче у ‘Национални регистар нематеријалног културног наслеђа Републике Србије’“, пише Грујичић и закључује да се држава обавезала да приоритетно помаже и штити овај елемент нематеријалног културног наслеђа као репрезентативни облик очувања и неговања српског крајишког идентитета и континуитета у Војводини, то јест Србији.

Очекивао сам обећани одговор, пише Грујичић, из кабинета министарке Маје Гојковић, “како њен тако и њеног елоквентног помоћника Радована Јокића и свемоћног председника поменуте комисије Селимира Радуловића”. У Министарству културе, међутим, наступио је тајац. Грујичић закључује да их је очигледно збунио податак да је ојкача уписана у „Национални регистар нематеријалног културног наслеђа Србије“, а - како каже - да не буде забуне, “рукопис антологије ‘Ноћу дику љубим у шљивику’ у корпу за отпатке, у име државе, одбацио је Селимир Радуловић, председник поменуте комисије.”

Због таквих, српска крајишка култура у Србији има апатридну позицију, констатује Грујичић - налази се ни на небу ни на земљи, не припада ни мањинском, нити аутохтоном већинском српском народу у Војводини, то јест Србији. “И по овоме се види гола импровизација и незаинтересован однос Министарства културе Републике Србије, види се да не постоји државни систем који на конкретан начин, свеобухватно подржава и гради услове за одрживи развој и афирмацију богате и јединствене српске крајишке културе у Србији. Ако поновимо да само у Војводини и Београду, и још гдегде у Србији, живи преко милион људи (неки кажу два) који воде порекло са српских крајишких страна кроз многобројне сеобе, колонизације и миграције становништва током двадесетог века (и раније), онда је сваки коментар сувишан”, пише Ненад Грујичић у писму преседнику Србије.

Подсећајући још једном да се ближи годишњица страдања српског народа у Хрватској, Грујичић очекује од председника Србије да повуче “конкретне потезе” поводом неприхватљивог геста Министарства културе Републике Србије, то јест његове комисије – да не подржи штампање антологије крајишких ојкача. “Учините да се ова књига појави. То је антологија народног певаног блага о животу и стварању, о љубави и еросу – са високом књижевном вредношћу. Након, велике катастрофе коју су доживели прекодрински и прекосавски Срби, ова врста књиге је катарза намучене крајишке душе са знацима животне победе, слободе и васкрснућа”, каже Грујичић.

На крају, Грујичић каже да се, између осталог, узда и у Вучићево порекло по оцу, из Чипуљића код Бугојна, где се такође вековима срцем певала ојкача. И додаје: Не заборавимо једну мудру из Кочићевог времена: „Тешко части кад робује власти,/туђој власти у вријеме пропасти.“

Од државе никад ни динар помоћи

“Далеке 1988. године појавило се прво издање моје студије и антологије ‘Ојкача’ (досад шест допуњених издања). Затим, аутор сам у свету јединствене антологије српске избегличке поезије ‘Прогнани орфеји’, што обухвата искључиво оне песнике који су крајем 20. века на својој кожи осетили изгон, рат и губљење кућног прага. Обе ове књиге понеле су високе награде и признања. Но, ни за прву ни за другу антологију, за штампање, моји издавачи нису добили од државе ни динар.”, пише Грујичић. 

Држава системски не брине о српској крајишкој култури, наслов је писма које је Ненад Грујичић упутио председнику Србије Александру Вучићу, писмо можете у целости прочитати ОВДЕ

Извор: БРАНКОВО КОЛО

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: