ЗНАМЕНИТОСТИ И ЛЕПОТЕ КАНАДЕ

(ЦЕНТРАЛНА КАНАДА)

Др СИМО ЈЕЛАЧА

ВИННИПЕГ и КАНАДСКА ПРЕРИЈА

Виннипег је главни град провинције Манитоба, географски је центар Северно-америчког континента, установљен 1873. године, са тадашњих 1869 становника. Град лежи на две реке, Ред Ривер и Асинибоин, у прерији, са садашњих преко 750.000 становника. Године 1879. био је најхладнији град у свету, са 47,80 C. Како се налази у равној прерији, незаштићеној планинама ни са које стране, у Виннипегу стално дувају ветрови, зими минимално 30 миља на сат, па га становници зову ‘’Град ветрова’’. У Виннипегу је прво установљен телефонски број за хитну помоћ 911. Виннипег се одавно поноси ‘’Ројал балетом’’, који је деценијама најбољи у Канади. “Арт галерија” има најбројнију збирку савремене ‘’Инуит уметности’’, а у дужини клизалишта Виннипег је претекао Отаву, са 8.5 км. Поред универзитета: Манитоба, Виннипег, Ст. Бонифас и Меннонит, у Виннипегу се налази светски веома познат институт за жито ‘’Греин Ресерч Лаборатори’’,у коме је аутор завршио експериментални рад на докторској дисертацији.

Град Виннипег се с’правом може сматрати интернационалним, пошто се у њему говори око стотину светских језика. Град има око 1100 ресторана, бројне музеје, позоришта и спортске објекте. Виннипег је добио име од ‘’Кри’’ индијанских речи ‘’Вин=победа’’ и ‘’Ниппи=вода’’. До доласка Европљана Виннипег је био исконски трговачки центар. Године 2014 у Виннипегу је саграђен и отворен ‘’Музеј људских права’’, јединственог дизајна, који је убрзо постао познат у читавом свету.

У канадској прерији гаји се пшеница најбољег квалитета на свету, а у новије време атрактивне су постале и гране савремених технологија, уз пољопривреду, која је овде одувек једна од носилаца живота. Недалеко од Виннипега су и два велика језера: Језеро Манитоба и Језеро Виннипег, која заузимају истакнути значај у туризму.

Канадска Прерија је равничарска област у провинцијама Манитоба, Саскачеван и Алберта. У делу прерије у Манитоби претежно се гаје жита, а у делу прерије западне Канаде гаји се стока. У Прерији је клима претежно сува, са свега око 300 до 380 мм годишњих падавина. У делу Саскачевана и Алберте клима је нешто влажнија. Површина Прерије, око 6000 км2, припада Манитоби, а Виннипег јој се сматра средиштем. Укупна површина Прерије износи око 1,780.650 км2, од које Саскачевану припада око 580.000 км2, а Алберти око 630.000 км2. Од свеукупне површине земљишта Прерије око 95% је пољипривредно плодно земљиште. У Прерији живе мале звери, птице, и друге животиње, а у даљој прошлости претежно су ту живели милиони бизона, од којих је данас остао веома мали број. Та равница од канадске Прерије протеже се дуж северно-америчког континента, све до Тексаса.

Примарна индустрија у областима канадске Прерије базира на пољопривредним производима и сточарству, а у наовије време значајна су налазишта нафте и гаса.

Музеј људских права у Виннипегу

УРАНИЈУМ СИТИ

Уранијум сити је омањи градић на обали Атабаска језера, на крајњем северу Саскачевана, удаљен 760 км од Принц Алберта, 760 км од Едмонтона и 48 км од границе са Норд Вестерн Територијом. Окружен је прелепим шумама и језерима и гледан из авиона сам градић изгледа такође прелепо. Права је штета што је Уранијум сити лоциран у пределу сурове климе, иначе би био много насељенији. Овако има свега око 200 становника и, сви су породице рудара.

Године 1949. Откривена су налазишта уранијума, од када је отворен рудник уранијума и ту је настало насеље Уранијум Сити. До Уранијум ситија једино се стиже малим авионима, који слећу на шљунковиту писту дужине 1199 м. За љубитеље природе и језера Атабаска ово је веома привлачна дестинација. Природне лепоте су изванредне, а улов рибе невероватно добар. Непријатне су само зимске хладноће, када температура досеже до -740 C.

Мали рибар у Уранијум ситију

КАЛГАРИ

Највећи град провинције Алберта је Калгари са 1.3 милиона становника, постао је водећи град у технолошкпм развоју. Са индустријским развоје нагло се повећавао и број становника у граду. Налази се на надморској висини1.139 м и окружен је стеновитим планинама. Река Боу даје граду допунску лепоту и богата је рибом, а често зна да подивља и поплави околину. Калгари има најмлађу високо-образовану радну снагу. Град има око 8000 хектара паркова, а прекрасне планине су им сасвим близу. Отуда је туризам веома значајна привредна грана Калгарија и Алберте. Национални паркови су пребогати природним лепотама, прави су дар природе и богаства земље.

У Калгарију се сваке године у Јулу одржава спектакуларни Стампидо. Доручак у свим ресторанима је тих десет дана је бесплатан за све посетиоце Стампида, а у граду је ‘’права лудница’’. У граду се може чути до 120 светских језика. Градоначелник Калгарија је први Муслиман, Господин Нахид Ненши. Калгари важи за најчистији град и град са највише сунчаних дана међу канадским градовима. Зими снегови достижу 1270 мм, а температуре -450 C Калгари има пешачких стаза 18 км у центру града.

Године 1988. У Калгарију су одржане Зимске олимпијске игре. Чувени национални парк Бенф удаљен је од Калгарија око 90 минута вожње.

Савремена индустрија Калгарија највише је орјентисана на прераду нафте, а од тада становништво бележи најнижу стопу незапослености.

Стампидо, Калгари

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: