Шта је један дан у простору времена,
Кап у океану, звезда у васиони?
Судбина једва запажена...
Једини смо? Нико није Ми
Оно што ми нисмо а хоћемо
Томе јуришамо, стремимо,
Живот жртвујемо, чудесно брзо,
А он нас у трену ошамари власима седим.
Пролазност... Опомиње нас глупостима
Закључаним у успоменама...
Сањамо, будни смо у некој звезди
Ноћи једне, које више нема.
Питамо се?
Шта је један дан у простору времена,
једна кап у милијарди судбина
на звезданом небу вечности забележена...
