Ноћ није царство таме...
Заљубљене грли тишином
Несанице збуњених мисли;
Усамљене звезде, више нису саме,
Месец друштво им прави
Док свици радосно сјаје у трави.
Ноћ није царство таме...
Љубав кад обгрли срца
Чаробни пут справи,
Да љубав страсну ноћ слави.
А свици и даље трепере у сјају
Небеског почетка
У земаљском крају.
