ЗНАМЕНИТОСТИ И ЛЕПОТЕ КАНАДЕ

(ЗАПАДНА КАНАДА)

Др Симо Јелача

ВАНУСКЕВИН

Ванускевин Херитаж Парк је музејски комплекс цивилизације локалних Кри Индијанаца, који садржи експонате из времена старих до десет хиљада година. Парк је званично отворен у Јуну 1992. године, а случајност је да се аутор баш тих дана нашао у посети датом комплексу и био први Југословен који га је посетио и уписао се у музеју као посетилац. Испред музеја један уметник, млади Индијанац, изводио је њихове националне плесове уз звуке музике његових колега, који су свирали у неку врсту фруле и бубњеве. Тим плесовима он је дочаравао њихове животне различитости. Нас неколицина посетилаца, који смо се ту задесили, дуго смо га посматрали, са уживањем, стичући утисак да и он ужива у свом плесу. Сасвим у близини била су два вигвама, а испред једнога седео је старији Индијанац и пушио лулу.

Вигвами уз Ванускевин музеј у Саскатуну

Ја сам му пришао, љубазно га поздравио и, замолио да ми дозволи да видим вигвам изнутра, што је он са осмехом прихватио. Устао је, подигао ми завесу која представља врата вигвама и ја сам само закорачио, тек толико да осмотрим унутрашњост. Патос вигвама био је прекривен животињским кожама, а дуж ивица у круг било је више ручно извезених јастука, у различитим бојама. Унутрашњост вигвама деловала ми је пространијом него се то може претпоставити гледајући га споља. Власник ми је испричао како су Индијанци некада нагпноли бизоне ту на стрмину иза музеја и убијали их. Крдо бизона сурвавало се низ те стрмине, а доле су их дочекивали мушкарци, који су их клали и дерали. Месо су сушили за зиму, а коже разапињали и сушили на сунцу за одећу. Захвалио сам се власнику, рекао му одакле сам, поздравио га и отишао у музеј. Испред музеја и око вигвама неколико индијанских малишана играли су се. Некима од њих ја сам махнуо у пролазу и они су ме такође отпоздравили.

Ванускевин Херитаж Парк је непрофитни историјски центар Првих народа Канаде. Ту, у том центру установљен је такозвани ‘’Медицински точак’’. Данас Саскачевански Универзитет управља археолошким истраживањима у датом комплексу Ванускевина. У Ванускевину постоје докази древних народа из многих аспеката њиховог живота, начина становања, лова, скупљања хране и индијанске духовности. Од када је музеј отворен посећују га многи посетиоци, међу којима су ипак најбројнији Индијанци разних племена. Они су поносни на своју историју и на лицима им се то може приметити када напуштају музеј.

На око 20 км јужно од Саскатуна налази се Камп ‘’Мус Вуд’’ индијански резерват br. 94, лоциран на брдовитом терену, окружен са горње стране шумом, а са доње стране мочваром. Камп је ограђен бодљикавом жицом. У њему је живело око 40 индијанских породица, у време ауторове посете. У кампу су имали обданиште и школу до шестог разреда. Бели човек тим Индијанцима је увео струју, телефон и ‘’Демократију’’. Свога шефа бирали су сваке треће године, а изабрани је имао право и на још један реизбор. Током ауторове посете владале су летње врућине и већина присутних деловали су лењо, ишчекивајући поштара који им је требао донети ‘’Велфер’’ чекове. Ипак, утисак је да да већини Индијанаца овде недостају лов и пецање.

НАЦИОНАЛНИ ПАРК БЕНФ

Сан многих посетилаца канадских Стеновитих планина је национални парк Бенф, удаљен свега око 90 минута вожње од Калгарија. Парк Бенф је основан 1883. године, а након откривања термалних вода у њему 1885. године проглашен је националним парком. Данас је Бенф светска баштина под заштитом УНЕСКО-а.

Тиркизно-зелена језера, снежни врхови и лако доступни глечери запањујуће су пријатни оку посетилаца. Драгуљ овога парка је свакако језеро Луис, у ком зелена вода одражава околне планске врхове, док многобројни посетиоци свакодневно лагано шетају његовом околином и узбрдним стазама.

Иза залеђених планинских врхова надовезује се Џаспер парк, који посетиоцима одаје незабораван утисак природних лепота. Ту је и истоимени градић Бенф, који посетиоцима пружа могућности удобног смештаја, разноврсног шопинга и изванредне исхране. Зими је Бенф центар скијашких спортова, најатрактивније канадске дестинације ‘’Сунчано село’’. У планинском делу су пешачке стазе, дужине 1600 км, на којима је могућ сусрет са јеленима, лососима, медведима и многобројним другим животињама. У Бенфу је изграђен чувени хотел за краљицу Елизабету, која га никада није посетила.

Језеро Луис у Бенф националном парку

Језеро Луис је канадски ‘’Дијамант у пустињи’’, окружено магичним планинским врховима ‘’Викторија ледник’’, што је све под заштитом УНЕСКО-а. Овај регион један је од најбољих скијашких терена у Северној Америци, који обилује безбројним спектакуларним пејзажима од глечера до водопада.

У националном парку Бенф је и глацијално језеро Мореин, лоцирано у долини ‘’Десет врхова’’, релативно мало, свега 0,5 км2. Глацијално језеро потпуно се отопи тек током месеца Јуна, а у његовој води преламају се сенке околних планинских врхова, окићених снежним покривачем и током лета.

Међу свим планинским лепотама Канаде налази се и планина којој су Канађани дали име прослављеног српског војсковође из Првог светског рата Војводе Радомира Путника, из поштовања према хероју који је уз велике губитке изванредним командовањем успео да победи надмоћнију силу Аустро-угарске монархије и тиме српско име постави на страницама светске историје. Искрено, аутор је искрено захвалан Канади за то.

Плоча у планини Војводе Радомира Путника

Планина Војводе Радонира Путника налази се северно између ‘’Потока Три острва’’ и западно од канадских река Боу, недалеко од Калгарија. Планина Војводе Радомира Путника део је ланца Роки Моунтаинс, између Алберте и Бритиш Колумбије. Има висину 2940 м. На плочи посвете уклесане су речи;

‘’Планина Путник названа је у знак вечног сећања на мушкарце и жене из савезничких оружаних снага у Србији и њиховог вође, Војводе Радомира Путника (1847-1917). Србија је изгубила четвртину свога становништва, како припадничке војске, тако и цивила за време Првог светског рата (1914-1918). Ова жртва била је део канадских и савезничких борби у Европи против три царевине у циљу заштите људских права човечанства’’. Аутор је боравио два пута у овим крајевима, а посебно је поносан на планину Војводе Радомира Путника у канадским Роки Моунтаинс.

НАЦИОНАЛНИ ПАРК ЏАСПЕР

Џаспер Национални Парк је највећи национални парк у канадским Стеновитим планинама, који обухвата површину од 10,878 км2. Налази се у провинцији Алберта, северно од Бенфа и западно од Едмонтона. Овај парк обухвата ледене глечере, топле изворе, језера, водопаде и планине. У њему живе многобројне дивље животиње: лососи, карибу, мус, јелени, дивокозе, бигхорн овце, гризли мрдведи, којоти, даброви, мрмоти, вукови, планински лавови, лисице, зечеви, волверине и многобројне птице.

Џаспер парк је добио име по Џасперу Хавесу, основан је 1907. године, а проглашен националним парком 1930. године.

Национални парк Џаспер

Национални парк Џаспер проглађен је светским наслеђем 1984. године. Реке који потучу из Џаспер парка су Атабаска и Смоки. Чувене атракције у Џаспер парку ау: скијалишта, глечери, водопади, рекреативни риболов, рафтинг, кајак вожња, и камповање. Парк је величине 2,774.500 хектара и највећи је у Канади. Препун је дивљачи, станиште је гризли медведа, јелана и других животиња, са хиљадама врста биљака. Такође је станиште за око 70 врста сисара, чије здравље и опстанак зависе од парка. Станиште је и за 82 врсте прица певачица. Својом музиком те птице чине овај парк топлијим. Посетиоцима се отуда скреће пажња на што је могуће мање поремећаје природе. У парку постоје и топли извори температуре 54 степена Целзијуса.

У Џаспер парку очекује вас запањујућа пустиња, препуна језера, водопада, река, кањона, хајкинга, веслања, пливања, скијања, риболова,топли извори, довље животиње, око 1000 км планинских стаза и око 300 км бициклистичких стаза. Ако посећујете Џспер парк, препоручује вам се да свакако посетите Атабаска водопаде, Малигне кањоне, Малигна језера, Атабаска ледник, Небески трамвај, Скајлеин пешачку стазу, и још Пирамиду и Патриција језера. Ко све има времена, новца и жеље да ужива у природи, препоручују му се небројене лепоте Канаде.

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: