СИМОНИДА
Оливери ’ћери кнеза Лазара
Звездама сам нудила очи
Ископаше ми сва гледања
Облацима сам нудила руке
Залуташе ми све нежности
Сведан ми гола студен
Руши просторе звука
Несхваћена, бодежима рубим свануће
И волети ми није доста
Зовем уснуле дрхтаје детињства
Кораци кроз ноћ ни да ми дођу
Ја немам вечност
Да ми бескраје буди
Ја немам очи
Да заплачем
МОЈЕ СРЦЕ ИМА ОБЛИК КОСМЕТА
Када бих могао да бол свог народа
Пресадим у своје груди
За спас рода свога
Потписао бих све анатеме
Моје срце има облик Космета
Оно данас крвари низ Дрим, Лаб и Ситницу
Док Америка и НАТО бацају бомбе
На мој народ и моју Грачаницу
Моје срце има облик Космета
Лева комора је Косово
Десна комора је Метохија
Лева преткомора је Грачаница
А десна преткомора Високи Дечани
НАТО бомбе рију моје срце
НАТО бомбе приште црну косовску смоницу
Из које ниче јад и чемер уместо божура
Одгоне виле са Голеш планине
У амбис, у црно сунце косовске драме
Моје срце има облик Космета
Оно данас крвари низ Дрим, Лаб и Ситницу
Док Америка и НАТО сеју бомбе
На мој народ и моју Грачаницу
КВАДРАТУРА КРУГА
Гледано очима свеопштег ума
Постоје два пута самостварања
Један је на исток
Други на запад
Један је рођење
Други смрт
Један иде од круга ка квадрату
Други од квадрата ка кругу
Између куле алфе и куле омега
Између Атоса и Кападокије
Између мушког и женског
Између коцке и сфере
Савршен број
Мера којом се описује
Бесконачно мало
Између два сна
Doug Tweddale
ПЕСМА СТИДА
Певати ми није да одужим дане
Што текоше време глуво и без речи
Већ да канем песму на олтар Србства
Да урликнем, крикнем у небеса ломна
Ову песму стида отаџбини мојој
Што оста без вида, што оста без слуха
И херојског духа
За несрећу србства и Српске Крајине
Знам да нисам могао остати без гласа
У тој горкој сузи што је Србин капље
Знам да нема ума ни савести света
И нек је на знање свог српскога цвета
Запад сеје лажи, агонију беса
Против српског рода
Бори се за „правду” новог реда света
Ал’ се не помера од свог интереса
ПРИЧА
У огледалу од воде
Ја сричем тебе
Од смеха звезда
У велу нежне ма
Ја сричем тебе
Од дуге
У меком сребру месеца
Ја сричем тебе
Од снова
У тамном цвету
Ја сричем тебе
Од успомена
elaine kehew