 | Јелена Љубеновић | |
| |
детаљ слике: КРК Арт дизајн
Мирисна долина
Срцем ти својим малим
мирисе јоргована приносим
Шаптајветра
исцељује ми ране
Месец пред починак
од латица човечијих молитви
охрабрује себе
И тако вазда светли
и свећа је лепих на Небу
Цветна стаза пружа се дуж
молитвене блиставости
једног маленог срца
Јутра су обасјана
искрама тајни
ох ноћи
Како смо чисти
пред долазак свих икада
на свету постојаних праскозорја
Ти си једина и стварна
Свепрожимајућа светлости
Спокојно и необично
приносим ти мирисе цвећа
лепршавих јоргована
Као некада
у пуноћи духа
у чудесној долини
чистој љубави
припремљених Светој краљици
Јелени Анжујској
На тренутак ћутим
ветар говори
хортензије и руже
Дрвеће певуши
Све што дише
хвали тебе Једини
На тренутак постојимо
Тако је важно
носити на кожи својој
још понеку неизрециву
боју вечности
Све што постоји
прожима се у покрету
Светлости
хвали тебе Једини
Солилоквиј
Све говори
да морам кренути Ру
Пут пространих равница
облачног севера
једноличних слика
таласавих жита
Ипак
поља недогледа
хране нас
Још ме само
међу завичајним брдима
ветар, Сунце
Месец и дрвеће
примају у своје загрљаје
И Ти...
Знај Ру
осећаје древности
човек ти не може пружити
Од Андреје се учим мудрости
духом и душом ми говори:
Ионако смо сви древни
и смртни и бесмртни
и своји и једни
Само песништво твари
чини симфоније оностраног чујним
срцу мом и твом
И још пред починак
исповедам ти Ру
осећај које ме крепи
Једино ће
зраци продирни
обавијени мистичношћу
наших искрености
подићи све(т)
на један пиједестал
достојан нежног
и вечног живота
