|
|
|
 | Милева Лела Алексић | |
| |
ТРАГОВИ
Протичемо кроз време, ношени бујицама наших живота, грејани сунцем из погледа неких топлих очију, загрљени успоменама, закривљени надањима-остављамо трагове својих стопала на песку пролазности.
Понекад се враћамо на места где смо оставили трагове своје душе, тражимо трагове сопственог трајања. Прелиставамо записе на пергаментима који смо оставили као завештање некоме сличном нама - трагови сопствености...
Трагове на песку однесу први таласи мора у своје дубоке одаје. И само нам се на трен учини избрисани су наши отисци постојања у једном времену, једном сећању.
Све што је написано срцем, не брише ни време, нити олује.
То је тајна за вечност !
|
