О намаАуториПоезијаПрозаРецензијеРазговориВестиМедијиКОЛУМНА


















Издвајамо

Алекса Ђукановић
Александар Чотрић
Александар Мијалковић
Александра Ђорђевић
Александра Грозданић
Александра Николић Матић
Александра Вељовић Ћеклић
Александра Вујисић
Анастасиа Х. Ларвол
Анђелко Заблаћански
Билјана Билјановска
Биљана Станисављевић
Богдан Мишчевић
Бојана Радовановић
Борис Ђорем
Борис Мишић
Бранка Селаковић
Бранка Влајић Ћакић
Бранка Вујић
Бранка Зенг
Дајана Петровић
Данијел Мирков
Данијела Јокић
Данијела Милић
Данијела Одабашић
Данијела Трајковић
Данило Марић
Дејан Грујић
Дејан Крсман Николић
Десанка Ристић
Дина Мурић
Дивна Вуксановић
Ђока Филиповић
Ђорђо Васић
Драган Јовановић Данилов
Драгана Ђорђевић
Драгана Живић Илић
Драгица Ивановић
Драгица Јанковић
Драшко Сикимић
Душица Ивановић
Душица Мрђеновић
Душка Врховац
Гојко Божовић
Горан Максимовић
Горан Скробоња
Горан Врачар
Гордана Јеж Лазић
Гордана Пешаковић
Гордана Петковић Лаковић
Гордана Суботић
Гордана Влајић
Игор Мијатовић
Илија Шаула
Ирина Деретић
Ива Херц
Иван Златковић
Јасмина Малешевић
Јелена Ћирић
Јелена Кнежевић
Јелица Црногорчевић
Јован Шекеровић
Јован Зафировић
Јована Миловац Грбић
Јованка Стојчиновић - Николић
Јулјана Мехмети
Каја Панчић Миленковић
Катарина Бранковић Гајић
Катарина Сарић
Коста Косовац
Лара Дорин
Лаура Барна
Љиљана Клајић
Љиљана Шарац
Љубица Жикић
Љубиша Војиновић
Маја Цветковић Сотиров
Маја Херман Секулић
Маја Вучковић
Марија Шуковић
Марија Викторија Живановић
Марио Бадјук
Марко Д. Марковић
Марко Д. Косијер
Марко Маринковић
Марко С. Марковић
Марта Маркоска
Матија Бећковић
Матија Мирковић
Мићо Јелић Грновић
Милан С. Марковић
Милан Пантић
Милан Ружић
Миле Ристовић
Милена Станојевић
Милева Лела Алексић
Милица Јефтимијевић Лилић
Милица Миленковић
Милица Опачић
Милица Вучковић
Милијан Деспотовић
Миљурко Вукадиновић
Мило Ломпар
Милутин Србљак
Миодраг Јакшић
Мира Н. Матарић
Мира Ракановић
Мирјана Булатовић
Мирко Демић
Мирослав Алексић
Митра Гочанин
Момир Лазић
Наташа Милић
Наташа Соколов
Небојша Јеврић
Небојша Крљар
Неда Гаврић
Негослава Станојевић
Ненад Радаковић
Ненад Шапоња
Ненад Симић-Тајка
Невена Антић
Никола Кобац
Никола Раусављевић
Никола Трифић
Никола Вјетровић
Обрен Ристић
Оливер Јанковић
Оливера Станковска
Петар Милатовић
Петра Рапаић
Петра Вујисић
Раде Шупић
Радислав Јовић
Радмила Караћ
Радован Влаховић
Рамиз Хаџибеговић
Ранко Павловић
Ратка Богдан Дамњановић
Ратомир Рале Дамјановић
Санда Ристић Стојановић
Сања Лукић
Саша Кнежевић
Сава Гуслов Марчета
Сенада Ђешевић
Симо Јелача
Слађана Миленковић
Славица Цатић
Снежана Теодоропулос
Сања Трнинић
Софија Јечина - Sofya Yechina
Соња Падров Тешановић
Соња Шкобић
Срђан Опачић
Стефан Лазаревић
Стефан Симић
Страхиња Небојша Црнић Трандафиловић
Сунчица Радуловић
Татјана Пуповац
Татјана Врећо
Валентина Берић
Валентина Новковић
Вања Булић
Велимир Савић
Верица Преда
Верица Тадић
Верица Жугић
Весна Капор
Весна Пешић
Виктор Радун Теон
Владимир Пиштало
Владимир Радовановић
Владимир Табашевић
Владислав Радујковић
Вук Жикић
Здравко Малбаша
Жељана Радојичић Лукић
Жељка Аврић
Жељка Башановић Марковић
Жељко Перовић
Жељко Сулавер
Зоран Богнар
Зоран Шкиљевић
Зоран Шолаја
Зорица Бабурски
Зорка Чордашевић
Проза


(НЕ)ОБИЧНО ЈУТРО

Владимир Радовановић
детаљ слике: КРК Арт дизајн


(НЕ)ОБИЧНО ЈУТРО 


     Виктор се провукао испод јутарњих сенки окупаних благим сунцем. Вешто и тихо се искрао из успаване рутине, необично јутро ставио је у поглед и удахнуо пуним плућима. Вешто је заобилазио празнину јутра , мењајући бекство исподотвореног неба, за бекство кроз сенке поспаних грађевина.


    У јутру је оставио за собом лажне разлоге свакодневних правдања. Обрисаће изнуђене и усиљене осмехе, затвориће свеску наметнутих реченица које записује као какву програмирану обавезу. Побећи ће од успаваних вести које се сливају у ухо, лепе у погледу и умртвљују. Необично, украдено јутро, поклониће себи. Неће бити облик свакодневног покрета, измереног растојања.


     Обрнути ток, који је у мислима изабрао за креатање, онај ток који с времена на време заборави, остави га по страни, овог јутра је ход по музеју сећања. У погледу, дубоко урезаном зна да лик или више њих, симболи су. Угашени, заувек заспали, он само понекад у спором или бржем покрету, буди их, отвара им очи, жели да изговоре, неку нову, никада изречену причу. Понекад помисли, да снагом вере оживљава их.


     Срушене зграде, рушевине остатака сећања, слатке и спасоносне илузије. Посматра их, туга и радост, чудно у истом погледу живе. Сведок, један од заборављених је, који у покрету кроз време, чува и скрива.


     Необично јутро, заспало у тренутку буђења, не пролази време иако за њим су пређене раздаљине. Бес од стварности, гаси се под сигурним корацима, нови призори, експонати његовог сећања. Сигуран је да будни су успавани људи, на сваком кораку препознаје лик сопствене стварности који се осмехује, поздравља га и храбри у покрету.


      Није уморан у необичном дану који смењује необично јутро, још може, његов дуг је да пробуди што више постојања. Не осећа умор, а круг покрета скоро је затворен.  У погледу назире препознатљиво, тачке свакодневног, крај дана у почетку дана. У брзим покретима, препешачио је време и обишао видљиви свет. Они уснули, што нису чули кораке, спавају и чекају.


    Ново бекство у необично неко јутро, у покрету који је иза замишљеног. Корача, пење се уз низ избројаних степеника, враћа се назад, до сутра или ...





ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА:






2024 © Књижевна радионица "Кордун"