О намаАуториПоезијаПрозаРецензијеРазговориВестиМедијиКолумнаКултура сећања


















Издвајамо

Алекса Ђукановић
Александар Чотрић
Александар Мијалковић
Александра Ђорђевић
Александра Грозданић
Александра Николић Матић
Александра Вељовић Ћеклић
Александра Вујисић
Анастасиа Х. Ларвол
Анђелко Заблаћански
Билјана Билјановска
Биљана Станисављевић
Богдан Мишчевић
Бојана Радовановић
Борис Ђорем
Борис Мишић
Бранка Селаковић
Бранка Влајић Ћакић
Бранка Вујић
Бранка Зенг
Дајана Петровић
Данијел Мирков
Данијела Јокић
Данијела Милић
Данијела Одабашић
Данијела Трајковић
Данило Марић
Дејан Грујић
Дејан Крсман Николић
Десанка Ристић
Дина Мурић
Дивна Вуксановић
Ђока Филиповић
Ђорђо Васић
Драган Јовановић Данилов
Драгана Ђорђевић
Драгана Лисић
Драгана Живић Илић
Драгица Ивановић
Драгица Јанковић
Драшко Сикимић
Душица Ивановић
Душица Мрђеновић
Душка Врховац
Гојко Божовић
Горан Максимовић
Горан Скробоња
Горан Врачар
Гордана Гоца Стијачић
Гордана Јеж Лазић
Гордана Пешаковић
Гордана Петковић Лаковић
Гордана Суботић
Гордана Влајић
Игор Мијатовић
Илија Шаула
Ирина Деретић
Ива Херц
Иван Златковић
Ивана Танасијевић
Јасмина Малешевић
Јелена Ћирић
Јелена Кнежевић
Јелица Црногорчевић
Јован Шекеровић
Јован Зафировић
Јована Миловац Грбић
Јованка Стојчиновић - Николић
Јулјана Мехмети
Каја Панчић Миленковић
Катарина Бранковић Гајић
Катарина Сарић
Коста Косовац
Лара Дорин
Лаура Барна
Љиљана Клајић
Љиљана Шарац
Љубица Жикић
Љубиша Војиновић
Маја Цветковић Сотиров
Маја Херман Секулић
Маја Вучковић
Марија Јефтимијевић Михајловић
Марија Шуковић Вучковић
Марија Викторија Живановић
Марина Матић
Марина Милетић
Марио Бадјук
Марко Д. Марковић
Марко Д. Косијер
Марко Маринковић
Марко С. Марковић
Марта Маркоска
Матија Бећковић
Матија Мирковић
Мићо Јелић Грновић
Милан С. Марковић
Милан Пантић
Милан Ружић
Миле Ристовић
Милена Станојевић
Милева Лела Алексић
Милица Јефтић
Милица Јефтимијевић Лилић
Милица Опачић
Милица Вучковић
Милијан Деспотовић
Миљурко Вукадиновић
Мило Ломпар
Милош Марјановић
Милутин Србљак
Миодраг Јакшић
Мира Н. Матарић
Мира Ракановић
Мирјана Булатовић
Мирко Демић
Мирослав Алексић
Митра Гочанин
Момир Лазић
Наташа Милић
Наташа Соколов
Небојша Јеврић
Небојша Крљар
Неда Гаврић
Негослава Станојевић
Ненад Радаковић
Ненад Шапоња
Ненад Симић-Тајка
Невена Антић
Никола Кобац
Никола Раусављевић
Никола Трифић
Никола Вјетровић
Обрен Ристић
Оливер Јанковић
Оливера Станковска
Петар Милатовић
Петра Рапаић
Петра Вујисић
Раде Шупић
Радислав Јовић
Радмила Караћ
Радован Влаховић
Рамиз Хаџибеговић
Ранко Павловић
Ратка Богдан Дамњановић
Ратомир Рале Дамјановић
Ружица Кљајић
Санда Ристић Стојановић
Сања Лукић
Саша Кнежевић
Сава Гуслов Марчета
Сенада Ђешевић
Симо Јелача
Слађана Миленковић
Славица Цатић
Снежана Теодоропулос
Сања Трнинић
Сњежана Ђоковић
Софија Јечина - Sofya Yechina
Соња Падров Тешановић
Соња Шкобић
Срђан Опачић
Стефан Лазаревић
Стефан Симић
Страхиња Небојша Црнић Трандафиловић
Сунчица Радуловић
Татјана Пуповац
Татјана Врећо
Валентина Берић
Валентина Новковић
Вања Булић
Велимир Савић
Верица Преда
Верица Тадић
Верица Жугић
Весна Капор
Весна Пешић
Виктор Радун Теон
Владимир Пиштало
Владимир Радовановић
Владимир Табашевић
Владислав Радујковић
Вук Жикић
Здравко Малбаша
Жељана Радојичић Лукић
Жељка Аврић
Жељка Башановић Марковић
Жељко Перовић
Жељко Сулавер
Зоран Богнар
Зоран Шкиљевић
Зоран Шолаја
Зорица Бабурски
Зорка Чордашевић
Проза


ЗАБОРАВЉЕНИ ГРАЧАНИЧКИ БОВАН

Драгица Ивановић
детаљ слике: КРК Арт дизајн


Грачанички Бован код Гацка у Херцеговини-дар природе, скоро заборављен

 

Вода је живот, а извор радост свих чула.

 

Хиљаду слика и прича не могу описати љепоту крајолика док нам се очи не напију и не заросе од љепоте. Писали смо о Клињу, Чемерну, Церници, Десивоје, Вуловој чесми, Автовцу, Казанцима, Врби,  Градини, Хрштици и сваки пут има још нешто да се дода и напише, да подсјети, обрадује, наговијести, опомене и да нам за задатак да макар пишући покушамо покренути иницијативу да вапијућу жељу овог дивног предјела и дара природе не пустимо даљњем зарастању, тешко проходном каменоскоку који је некад био пут.

Овај пут прича је о једној неправдно и потпуно без разлога и оправдања  запостављеној локацији која је вијековима била мјесто одмора. Ријеч је о Бовану, малом виру завидне дубине настао од ријеке Грачанице која извире (1231 м) у Живњу (1695 м) и има тројак назив: у горњем току се зове Бахорска Ријек, у средњем Врањача, а у доњем Грачаница. Температура воде на извору је 6, 15°Ц, измјерена осамдесетих година прошлог вијека. Бахорска ријека се зове по селу Бахорима, Врањача по брду и шуми Врањачи (Врањевини), а Грачаница по истоименом селу кроз које пролази на улазу у Гацконско поље. Грачница цијелим током пролази кроз тврђу.Усијекла је лијепе и јединствене каскадне тјеснаце од Бахори до доње Врањевине дубоке и по неколико метара. Најљепши слап на Грачници је код Вратила у близини Римског моста.

Главно купалиште седамдесетих-осамдесетих година па и после један период, и ако је Клиње имало доста веће димензије, капацитете, мотел, Бован је привлачио близином, љепотом, чаробном тишином. Права мала оаза за расхлађивање у врелим данима љета и згодан за брчкање малишанима.

Бован у усјеку кроз који тече ријека Грачаница поред истоименог села је величанствен у сваком годишњем добу, у прољеће и јесен сан сваког сањара, љети купалиште, а зими окован ледом и хуком воде  покретачка снаге и енергије.

На око 3.5км од центра града, а  мало више од пола км ог главног магистралног пута ка Невесињу. Увучен и скровит најдубљи вир краси огледање зелених врхова и остаци једног љетниковца Дедаге Ченгића који је у вријеме владавине Османлија долазио ту да одмара и како  кажу људи који више знају о Грачаницу и околини низводно од вира  неких тристо метара се налазила рибарца и Ђзанов млин.

Ако се крене узводно наићи ћемо на Липљен вир, Живков вир, Врањевина и Вјетрењак извор у пећини истог имена, који је први од неколико под именом "Котлови", и на том потезу су кроз протекле вијекове радили млинови.

Бован је мјесто првог пливања, састанака и растанка, првих љубави.

Мјесто риболова, гдје отац сина научи како се руком пастрмка хвата, испод камена, синоним за мир, опуштање и бити сам са собом.

Идеално мјесто за шетњу, поподневни одмор, а вода чиста, прозирна, питка.

Имамо дар, на нам је да га његујемо или пустимо забораву.

У нади да са првим прољетним зрацима сви ми који мислимо да ово мјесто има душу покренемо акцију уређења прилаза и околине, планирања бициклистичке стазе, шеталишта, добри моји, до неке нове приче остајте нам здраво.

 

Извор: Земља звана Гацко, Проф. Новак Мандић Студож


    
   



   
   



   
   



   
                           



Фотографије:  Михајло Ивковић                                                                                                                        






ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА:






2024 © Књижевна радионица "Кордун"