детаљ слике: КРК Арт дизајн

Грачанички Бован код Гацка у Херцеговини-дар природе, скоро заборављен

 

Вода је живот, а извор радост свих чула.

 

Хиљаду слика и прича не могу описати љепоту крајолика док нам се очи не напију и не заросе од љепоте. Писали смо о Клињу, Чемерну, Церници, Десивоје, Вуловој чесми, Автовцу, Казанцима, Врби,  Градини, Хрштици и сваки пут има још нешто да се дода и напише, да подсјети, обрадује, наговијести, опомене и да нам за задатак да макар пишући покушамо покренути иницијативу да вапијућу жељу овог дивног предјела и дара природе не пустимо даљњем зарастању, тешко проходном каменоскоку који је некад био пут.

Овај пут прича је о једној неправдно и потпуно без разлога и оправдања  запостављеној локацији која је вијековима била мјесто одмора. Ријеч је о Бовану, малом виру завидне дубине настао од ријеке Грачанице која извире (1231 м) у Живњу (1695 м) и има тројак назив: у горњем току се зове Бахорска Ријек, у средњем Врањача, а у доњем Грачаница. Температура воде на извору је 6, 15°Ц, измјерена осамдесетих година прошлог вијека. Бахорска ријека се зове по селу Бахорима, Врањача по брду и шуми Врањачи (Врањевини), а Грачаница по истоименом селу кроз које пролази на улазу у Гацконско поље. Грачница цијелим током пролази кроз тврђу.Усијекла је лијепе и јединствене каскадне тјеснаце од Бахори до доње Врањевине дубоке и по неколико метара. Најљепши слап на Грачници је код Вратила у близини Римског моста.

Главно купалиште седамдесетих-осамдесетих година па и после један период, и ако је Клиње имало доста веће димензије, капацитете, мотел, Бован је привлачио близином, љепотом, чаробном тишином. Права мала оаза за расхлађивање у врелим данима љета и згодан за брчкање малишанима.

Бован у усјеку кроз који тече ријека Грачаница поред истоименог села је величанствен у сваком годишњем добу, у прољеће и јесен сан сваког сањара, љети купалиште, а зими окован ледом и хуком воде  покретачка снаге и енергије.

На око 3.5км од центра града, а  мало више од пола км ог главног магистралног пута ка Невесињу. Увучен и скровит најдубљи вир краси огледање зелених врхова и остаци једног љетниковца Дедаге Ченгића који је у вријеме владавине Османлија долазио ту да одмара и како  кажу људи који више знају о Грачаницу и околини низводно од вира  неких тристо метара се налазила рибарца и Ђзанов млин.

Ако се крене узводно наићи ћемо на Липљен вир, Живков вир, Врањевина и Вјетрењак извор у пећини истог имена, који је први од неколико под именом "Котлови", и на том потезу су кроз протекле вијекове радили млинови.

Бован је мјесто првог пливања, састанака и растанка, првих љубави.

Мјесто риболова, гдје отац сина научи како се руком пастрмка хвата, испод камена, синоним за мир, опуштање и бити сам са собом.

Идеално мјесто за шетњу, поподневни одмор, а вода чиста, прозирна, питка.

Имамо дар, на нам је да га његујемо или пустимо забораву.

У нади да са првим прољетним зрацима сви ми који мислимо да ово мјесто има душу покренемо акцију уређења прилаза и околине, планирања бициклистичке стазе, шеталишта, добри моји, до неке нове приче остајте нам здраво.

 

Извор: Земља звана Гацко, Проф. Новак Мандић Студож

    

   

   

   

   

   

   

                           

Фотографије:  Михајло Ивковић                                                                                                                        

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: