детаљ слике: КРК Арт дизајн

Егзорцизам

Сећам се дрвета за вешање

огољеног без коре и усамљеног.

Муње изнад њега што зацрвени небо.

Нигде око мене нема гремлина

а осећам присуство звери.

Душа је моја спокојна.

На мом крштењу

кум ме није држао у наручју.

Језива хладноћа је надирала из зидова Храма.

Свештеник је причао своје

узевши ми узорке косе.

Ја сам се трудио да упијем Дух Свети

а осећао сам присуство звери.

Душа је моја спокојна.

Из јаме су ме призивали јауци мртвих

које нико други чуо није,

вапај пријатеља из прошлости.

Крв се мени никад није ледила.

Трудио сам се бити на правди Бога

а осећао сам присуство звери.

Душа је моја спокојна.

Господ Христос је победио смрт.

Ја се трудим да победим себе.

Да ли сам ја бесмртан?

Да ли сам ја Бог?

Или само Бога зазивам у помоћ?

Осећам немоћ звери.

Душа је моја спокојна.

Monte Zion

Поглавље Троједињене јереси

Божије лице

као апокалипса у глави, ведри и облачи.

Тмуран дах испарава из мене.

Морбидно је језеро славе

са рибама што учмало плове

кидајући златне мреже пожуде.

Сиренама отпада крљушт невиности,

глас им је као крекет жаба.

Пијавице умиру од њихове крви.

Метаморфоза бљувотина и гађења.

Лик Божји узалуд грми тишином.

Тражим га у ћелијама сећања,

то није лик уклињен на крст.

То је Света Реч!

То је Свети Дух!

То је Свети Отац, свемоћни стваралац.

Пљујем ја на кумире и идоле.

Photographic Print Wall Art by Godong

Судњи дан (апокалипса безнађа)

Воља усамљеног козмополите јечи замишљеним пољанама,

краве на тратини репом растерују досадне инсекте.

Заглављени облаци над планином терет кише испуштају.

Сивило обести дивљања из очију звери избија.

У потоку плитком видра младе своје умива.

Оном који долази пут до циља не треба.

Дан судњи на прагу је наших врата.

У густој шуми свако дрво за себе је усамљено,

на пропланцима раном зором виле у колу играју.

Дивљом стазом јелена мудрац крочи са висова планина.

Хаотична је песма птица кад орао небом кружи,

забринуто око мајке по грмљу своје младо тражи.

Оном који долази пут до циља не треба.

Дан судњи на прагу је наших врата.

Четири јахача судбине у души људској галопирају

пале, жаре и болест наносе, хаос животом разапињу,

вечна су борба зла на странпутицу да нас одвуку.

Јунак светла онај је, што у срцу храм божји гради,

коме је стална молитва у мачу правде светошћу саздана.

Оном који долази пут до циља не треба.

Дан судњи на прагу је наших врата.

10. април 2015.

Укључени блесиметар на граничном прелазу

Узалудна страст капље росом мудрог чела,

на вилама оштроумља блесира се враг.

Потоња која дође креира ми сан,

усидрена, у вечном трену, упловљава на мој длан.

На јеванђељу светле душе пробудио се стих.

Пуста земља од костура, родна груда пророкова,

божјом вољом народу, уздарје од слепих.

Теорија релативитета

Има ли туге у очима пса кад испод стола од газде проси кост?

Има ли милости у очима, кад човек убија човека?

Кад проплаче икона светом крвљу

главу губи искрени верник у миомирису мира светог.

Вредност у очима Бога јесте релативна.

Мало дете у игри откида главу лутке одушевљено, пуно заноса.

Изгажен је цвет галопом коња у нападу на бесну ветрењачу.

Тинта судбине белег по кожи кроји непознатог сазвежђа.

Коме да се молим, зашто да ме неко слуша?

Вредност у очима Бога јесте релативна.

Банда озлоглашених мува врлуда правим угловима без смисла

у лавору за скупљање крви усирена одмара душа пилета.

Гледајући у назад, све је празнина, ништа се десило није

нема никога, нема ни мене а можда ни бити нећу.

Вредност у очима Бога јесте релативна.

MICHAEL_ZAJKOV /INSTAGRAM

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: