 | Предраг Јакшић | |
| |
детаљ слике: КРК Арт дизајн
СЛЕПИ ПАС
Прогања ме пас.
Мртви пас.
Или мислим да је мртав.
Само је једног дана отишао.
Није се вратио.
Нисам га нашао.
А тражио сам.
Недовољно.
Прогања ме пас.
Годинама затворен.
У огради.
У кавезу.
Сам.
У другом дворишту.
Ретко сам га пуштао.
Ретко сам га мазио.
Шетао.
Црни куждрави пас.
Слепи.
Нисам га лечио.
Нисам како треба.
Црног куждравог слепог пса.
Прогања ме радост његова.
Сваки пут кад би ме осетио.
Иако слеп, знао је ко му је дошао.
Радост сусрета.
Он у жици.
Ја споља.
После сам га дао.
Као да није збиља мој.
И живео је још мало.
Одлазио је некуда.
Бежао опет кроз жицу.
Враћао се.
Док није отишао заувек.
Узалуд трагања.
Прогања ме савест.
Прогања ме живот у кавезу.
Живот пасји.
Отишао је мир мој.
Вид мој.
Није се вратио.
