Са браћом, синовима, кумовима, комшијама, случајним пролазником,
на свадбама, сијелима, славама, о Божићу.
Гангу-народну пјесму или пјесму из народа,
од рођења је слушао, својом звао и чувао ту ватру и сузу радосницу, поносницу,
са кољена на кољено преносио.
И муку од себе кад је гонио он је пјевао и пјесмотворио.
Куд год је ходио браћу би нашао.
Од руског Санкт Петерсбурга, до Америке, Чикага, Сент Луиса,
и пјевао, пјевајући родну груду замишљао,
жедан живе воде са извора, звона цркве Свете Тројице,
да обиђе пјесмом од Корита до Фојнице и од Волујака до Бјелашнице.
Изворна група - Гацко
Сјећам се, осамдесетих година прошлог вијека њих тројица браће, три сина у оца домаћина, вриједног трговца, ако се у овом случају за мушки род може рећи вила, е ово су биле три виле нагоркиње, високи, млади, лијепи, весели и распјевани, а кад запјевају гора се затресе, и гора и вода и суза радосна, од милине.
Није било састајања ни сијела да нису пјевали, исто, али сваки пут некако интензивније, грленије, милије.
Осим ганге коју пјева срце и живот, пјевали би и лаганије пјесме, поскочице, завируше, намигуше.
"Млад се момак, млад се момак жутом дуњом баца, жутом дуњом баца.
Он је баца, он је баца, цури у њедарца, цури у њедарца."
Ми дјеца скупимо се и слушамо. Најмилија су нам била натпјевавања момака и цура.
"Ој ђевојко џиџо моја,
џиџала те мајка твоја"
×2
" џиџала ме мајка моја, каже нећу бити твоја,
другомеје обећала моје срце из њедара"
x2
ГАНГА изворна народна пјесма, пјева се у Гацку одавно и преноси се с кољена на кољено. Мушка изворна пјевачка група "ГАЦКО" је прије двадесетак година родоначелно у својој општини проносила пјесму и била петероструки побједник у региону. На њих прве међу једнакима, награђиване, поносне синове гатачког краја и Херцеговинеугледали су се и од њих учили и млађе генерације. Гусларско пјевачко друштво "Тешан Подруговић" имало је женску пјевачку групу "Бодежишта" и наступали су на више сабора, фестивала и прослава. Мушка и женска изворна група "Тешан Подруговић"2016. године су у Војковићима, на Сабору изворног пјевања српских земаља, били свеукупни побједници Сабора, у конкуренцији од 30-ак група. То је најзначајнији резултат, до сада. Поред тога, мушка изворна група је скоро редовно узимала прва мјеста на такмичењима у изворном пјевању, па је тако исте године, 2016.на Тројичинданском сабору старог пјевања код Срба, освојила прво мјесто.
У Војводини, тачније у Сутјесци, колонисти из Гацка и њихови потомци, осамдесетих година прошлог вијека пјевали су завичају под називом "Гатачке делије" ветерани и подмладак.
У времену у ком живимо и потпуном мијењању пјевачких смјерова велика је љубав ка свом роду, дому, и традицији сачувала гангу као симбол живота, опстанка духа и саборовања. Пјевачко друштво "Сава Владиславић" у Гацку, чине момци који сесрцем окупљају, снијевају и воле да запјевају.
Побједници у Добрићеву, Наданицима 2 пута, Точак- Сливља 2 пута, 3 пута побједници међународног фестивала у Требињу ( вече крај Требишњице), златни опанакВаљево побједници), 2. мјесто у Војковицима, само су неке од награда.
Учесници Гатацког сијела Београд и Херцеговачко- романијског сијела Јахорина више пута.
" Нека брата и до брата кума,
све јунаци мајка их родила,
кад пјевају гора занијеми,
стане коло нагоркиња вила. "
И тако... Ако знаш од ког си рода, знаш и шта ћеш да запјеваш, а кад запјевају јунаци и јунакиње наше приче о народној пјесми, стихословљем душа поје и свако живо биће своме роју меди и медоносно даје, удахне живот.
Када везеш конце чврсто вежи, к'о корјење крај родне куће и нека црвена и бијела грле плаву. Исто је и са пјесмом, запјевај, погледај у небо, дигни главу, боје конац везују за небо твоје и пјевају.
До неке нове приче, добри моји, остајте ми здраво!
