ИЗБРИСАНОСТ
Соба је била испуњена устајалим ваздухом. Кроз отворени прозор, улазио је нови, устајали ваздух испуњавајући зидове успаваног мртвила. Већ сасвим испуњени простор устајалости, могао се сећи ножем и коцке устајалости, правилних или других облика, могле су се сместити у суседну собу или следећу, до краја ходника или...
Он је бележио, попут магацинског радника сваки нови облик устајалости. Повремене радње, нарушавале су ритам и он би на час морао обавити ретку радњу која би га померала из места, постојања. Брзо би изненадне и ретке радње обавио, савесно и прецизно, понекад би откинуо програмирани тренутак, скратио би време између али би се хитро враћао.
Био је добро обучен, један од ретких који је познавао посао. Био је и бескрајно задовољан, посебно због чињенице да се никада нико није пожалио на његову посвећеност послу.
Не сећа се када је неко, последњи пут дошао, макар из пуке радозналости да се увери у његово постојање, рад... Корисно је, може уживати у избрисаности, забораву. Могао се и искрасти, одшетати чак и закаснити, све је могао, јер све би могло проћи неопажено.
Повремено осетио би се тужан. Погодила би га сопствена беспотребност, али... То стање није ни тренутак, траје мање од тренутка. Убрзо би заборавио на ретку мисао и изнова настављао је даље.
Мрак је мирисао на скривену устајалост. Скоро сасвим је испунио дуги ходник. Кроз отворени непостојећи прозорчић клизио је и лепио се на видљиву устајалост.
Он је мирно спавао.
Connor-Harrington-Eat-and-Delete-Exhibition
