детаљ слике: КРК Арт дизајн

ЧАМОТНИ ТРЕНУЦИ

У плачној ноћи тамом бескраја

чамотни тренуци сакривени ћуте

и звезде лутају простором безнађа,

згаслих зена, несрећу слуте

Заогрнут тајанственим сенама

помрчина у седој коси расплетена

зимски дан уморан гаси се лагано

са њим тужна проклета судбина

Бол шири раздрагана крила, гласно

свака жеља је сакривена у мраку

док цичи ветар све више и више

тражи спокој у ноћном бездану

Стражари мирно у влажној тишини

доји га тешким звуком уздаха

свој живот предаје страстима мрака

надојен млеком животног краха

Склапа своје намучене очи

одевен у одоре истине горке

изнемогла цела душа трепери

издише вриском жудње далеке

БОЛ НОЋИ

Зашто си варљива,

зашто си отровна ноћи,

пуна лепљиве горчине и јада?

Кезиш се,

гледаш ме шупљим очима

док ми стрепња у неме бескраје пада.

Ноћи, тајна сило,

твој плен сам!

Таласи туге љуљају ми душу.

Нестајем у зимско вече,

смрт ме љуби,

док нечујни ветри срце злостављају

Боли ме

густ мрак у дубокој тишини

што провејава судбом клетом.

Боли несан,

твој мрки лик, срџба,

презир твој,

што зовем се човеком

МУКЛО ЗВОНО

У болним

и злослутним ноћима

у мутним очима без суза

хладна уста ћуте

са ужасом слуша у вечној самоћи

тужне успомене што шуште

Свака ноћ

бесана болом уздише

на грудима титра бледа месечина

срце

као мукло звоно туче

у мрклом мраку немих долина

У ноћима чамотним

пије тугу

жуборе снови уз музику кише

хладна песма јауче

у души

све боли се у ритам звона слише

МРТВА ЗРАКА

Корачам кроз ноћ бола и стида,

а загнојене ране у мени вриште

из груди јауци нечувено звоне,

то тајанствена ноћ душу иште.

Цео живот пада у њене нити,

тишина и прошлост у мени се боре,

предајем се без, гласа без циља,

док нада мном слутње роморе.

У вечну таму одвешће ме, знам,

разлупаће голим речима жртву,

страшно ћу ридати и жалити

моју душу већ одавно мртву.

У ноћи зри пустош и блуди клетва

у крви огрезла, моја мртва зрака,

да ме мрвиш, да ми судиш тихо

огромна и страшна тајно мрака.

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: