детаљ слике: КРК Арт дизајн

ДА ЛИ БИ ХТЕО ДА БУДЕШ МОЈ ПРИЈАТЕЉ

    Рецензија за књигу Душице Ивановић Кључеви живота (Свет књиге, Београд, 2021)

Гордана Јеж Лазић

Кључеви живота отварају девету браву књижевног опуса Душице Ивановић, након два романа и једне прозне збирке, ово је шеста књига поезије, лауреаткиње Повеље Академије „Иво Андрић“ и Награде  „Растко Петровић“. Истовремено, Кључеви живота представљају и потпуно нов и неочекиван ауторски искорак из свега што је у протеклих једанаест година Душица Ивановић објавила. У овом стваралачком опусу имамо сасвим неуобичајено ауторско разоткривање. На амплитуди од херметичног поетско-прозног промишљања света, углавном намењеног пријемчивом читаоцу, до поезије у прози, минијатурних рефлексивних записа, стилски и језички питких, намењених широкој читалачкој публици. Неизоставно, треба имати на уму да овако приступачан језички слој најновије књиге овог опуса ни по чему не умањује духовно-филозофски. Напротив, готово вуковски ноншалантно, на велика врата, уводи нас у тај неомеђени простор вечитих егзистенцијалистичких питања и одговора. Кључеви живота претворили су један људски, вишедеценијски, метафизички еон у чисту ентелехију. И ту емотивни слој ове књиге постаје доминантан, али достојанствено, без и једне једине примесе патетике.

Откуд идеја овог несвакидашњег, али у свету познатог поетског израза? Кључну улогу је ту пре свега одиграло двогодишње пријатељство ауторке и „Плаве шкољке“, удружења којем је књига и посвећена. Не односи се то пријатељство само на чланове удружења, него и на све сараднике, на читаву једну породицу Бисера и атмосферу којом тај микросвет бивствује у хаотичном макросвету око себе. То искуство, а добар писац је увек изузетан хроничар досуђеног му времена и простора, могло би се упоредити са мишљу А. Ајнштајна: „Нешто најлепше што можемо да искусимо јесте тајанство. То је извор сваке праве уметности и науке“. Оног тренутка када се саживи са палетом неизречених мисли и осећања својих другара, песникиња открива једну велику тајну – имати „посебне потребе“ (шта год то значило), у ствари значи – имати једну другачију способност, умети. И свим дивним бићима „са посебним способностима“ на овом свету  посвећује своју књигу. Јасно и гласно, да је разумеју и деца и одрасли на свим језицима света.      

свима који умеју да

чују очима

говоре шакама

ходају у својим мислима

виде додиром

воле и кад им је срце сломљено

верују и кад је последња нада нестала

и да управо тада

крену испочетка као никада раније                    

У том сагласју бића које слуша и песника који говори из угла „анђеоских срца“ и открива се кључ остварења свега оног што се чини немогућим. Сањати, очекивати, веровати – нису само степеници до остварења жеље, то су степеници на лествици сопствене душе, до оног нивоа на којем осећања почињу да замењују сва остала чула. Зашто? Зато што је љубав једини састојак свих кључева живота.

Никада нећеш бити сам

И нећеш пропустити ништа у овом свету

       Само ако ти је срце пуно љубави

Занимљив је податак да лајт мотив куће и кључева у тренутку када ове песме настају прати истинско рађање једне стварне куће, у бањи, у коју деца „Плаве шкољке“ одлазе на рехабилитацију, „куће љубави, вере и наде“, како је песникиња назива. Али, алегоријски, ова кућа надраста и бању и лечилиште, чак и микросвет једног другарства, и постаје планетарна прича о томе колико много може да постигне мноштво малих удружених љубави. Тако из малих „светова снова“ свет почиње да сања, јер „доброта је бесконачност“.

ЗАМАК

Ако кућу градиш срцем

Она ће бити дом

Ако у њу позовеш оне које волиш

Постаће замак нежних срца

Ту се отвара још један тематски сегмент ове збирке. Ауторка нас подсећа на оне тихе кораке поновног порастања у одраслом бићу. На све оно што смо под баластом одрастања навукли на сопствено срце и што нас спречава да јасно видимо и чујемо душом. Песникиња подсећа:

Погледај лице детета

На њему је чиста радост живљења

Ништа мање од тога

Свет у којем је„у твојим рукама кључ мог срца“ и „умојим рукама кључ твог срца“ је свет у којем „у потпуној тишини васиона ће проговорити / зар не знаш да сам са тобом?“ То је свет у којем „никада не смеш да заборавиш да позовеш сунце у своје очи“. Свет у којем туга не наилази да добродошлицу. Од почетка до краја књиге ауторка, иначе позната по зналачком спајању садржаја и композиције, и овде, брижљиво, али ненаметљиво, прави једну велику идејну градацију. Тако у последњем циклусу песама душа која је прочишћена кроз пут спознања детета, бића које је у себи сачувало анђеоско, постаје способна да „устане да би дотакла небо“ и „пева гласно / да би планету пробудила из дугог, опасног сна“. И песникиња позива „учините да глас детета чују / они који се не сећају да су икада били деца“.

            Ова градација пута чак је и графички изражена у делу збирке на енглеском језику, јер називи песама својим почетним словима прате редослед алфабета. Занимљиво је да су песме и настајале прво на енглеском, потом на српском језику. Стиче се утисак да је из ауторке и несвесно похрлила жеља да цео свет скупи око једне куће наде и заузврат му уручи кључеве живота, кључеве безусловне љубави. Њено реторско питање упућено је свету:

Да ли би хтео да будеш мој пријатељ?

Ако пристанеш,

моја ће кућа постати твоје склониште,

а твоје срце моје избављење.

Није ово књига која се препоручује, ово је књига која ће вас пронаћи на свим меридијанима и свим језицима света, књига која има тајне кључеве времена. Кључеви живота су истовремено и кључеви универзалних истина, решења једначина живота и порука књиге. У свету константних истина, сваки човек је непознаница, посебност за себе,  Душица Ивановић – са анђеоски чисте уметничке дистанце – Кључеве живота дарује свим људима света, позивајући их на одважност да буду своји, јер само тако могу да допринесу лепоти мноштва, које називамо светом.

Потражи бисер

Невидљив

Непознат

На теби је да га откријеш

Буди храбар

Буди радознао

Напиши своју сопствену једначину

И пронађи своју непознату

У мноштву непроменљивих ствари

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: