Ноћас сам на белом коњу
облаке памучне дерала,
крунила звезде небеске,
по месецу се верала.
Ноћас сам кикотом среће
планине прескакала,
у букет од нити месеца
снове сам наше утакала.
Ноћас сам потомке наше
љубављу вечном појила,
од жеља из душе и срца
штитове златне им кројила.
Ноћас сам под нашим небом
године минуле сабирала.
тебе бих још једном волела
када бих поново бирала.
