|
|
| Вид-Вицко Вукелић | |
| |
ШТА ДА РАДИМ Сутра ће ми у дневнику петица да сине, не смешим се због оцене него због Марине. Учим много ових дана па ме глава боли, шта да радим кад Марина добре ђаке воли!
У ПРОЛАЗУ У пролазу тако сретну нам се прсти, погледом ми једним срце заталаса. Глумим снагу неку, а суза би пала да звонило није за почетак часа. У пролазу тако сретну нам се очи, из којих се суза као уздах оте. Па ми дође на час да утрчим смело, да ти кажем, дођи, љубави, животе. У пролазу тако сретну нам се речи, а хтели би да се сретне и све друго. Одглумимо добро да нам није стало, алʹ се осврћемо за погледом дуго.
СЛАТКИ САНАК Кад год прође поред мене, као златно сунце сија, прочуло се свуд по школи да је моја симпатија. Небом жеља осмех лети да озари њено лице и упали у очима два пламичка, две звездице. Мислима је ноћу такнем, под главу јој стављам руку и дубоки санак снујем с њеном косом на јастуку.
|