КАСНО ЈЕ
Касно је сада за све наше снове,
Заједничке стазе и изазове нове.
Касно је, а време пролази и тече,
И у мени чежње све гласније јече.
Оно што је било, вратити се неће,
Иако нада у нови поход креће!
Дубоки уздисај на јастуку оста,
Јер призвасмо незваног госта;
Боли, које моју душу и тело освојише,
И два срца, уз реку суза, одвојише!
Касно је. Чак, и за ове празне речи,
Јер су неки други теби дражи и пречи!
Касно је, али остаћеш вечно у мени,
Као у плавим морима, со и гребени!
ТАКО МАЛО ТРЕБА
Тако нам мало треба за срећу
Ону истинску, и од сунца већу
Тако мало недостаје за радост
Која продужава живот и младост
Само корак један за чисту љубав
Широку и велику, као што је Дунав
Најмање за широк и ведар осмех
Јер имати га никада није био грех
Тако мало, а тако много и далеко
За неке немогуће и предалеко
Да бар покушају, макар једанпут
На један једини дан, час или минут!
ДУША
Попут најлепшег анђела, твоја душа лети;
На висинама, ка небу, изнад самих облака.
Чак и преко мора, океана, пустиња и голети,
Након свих твојих пораза, победа и битака.
Иако је тело уморно, душа је увек радосна,
И ништа је у намерама поколебати не може.
У том свом лету, она је нимало зла и пакосна,
Док се њена путовања непрестано множе!
Иако је биће успорило, душа убрзава свој ход;
Она не познаје клонуће и увек стреми ка срећи.
Чак и када напусти тело и овоземаљски брод,
Радује се новом лету, већим пламеном, горећи!
У својој бесмртности, она заувек остаје вечна,
Јер, попут јаве и сна, све дође и, најзад, прође.
Али, не и душа. Она иста, безгранична и челична -
Уткана у ове звезде, плаво небо и небеске лађе!
