да се стоји са стране, оне друге,
на којој кроз очи не провлачиш људе
које си волео, ако си волео,
може то боље да буде
да се памет помери
лако би било
да се дигну зидине уместо руке
да се гледа пред ноге,
обале реке где мирно стоје, ако стоје
сенке би спојиле мостове
да хоће, као што неће
земља да се помери