О намаАуториПоезијаПрозаРецензијеРазговориВестиМедијиКолумнаКултура сећања


















Издвајамо

Алекса Ђукановић
Александар Чотрић
Александар Мијалковић
Александра Ђорђевић
Александра Грозданић
Александра Николић Матић
Александра Вељовић Ћеклић
Александра Вујисић
Анастасиа Х. Ларвол
Анђелко Заблаћански
Билјана Билјановска
Биљана Станисављевић
Богдан Мишчевић
Бојана Радовановић
Борис Ђорем
Борис Мишић
Бранка Селаковић
Бранка Влајић Ћакић
Бранка Вујић
Бранка Зенг
Дајана Петровић
Данијел Мирков
Данијела Јокић
Данијела Милић
Данијела Одабашић
Данијела Трајковић
Данило Марић
Дејан Грујић
Дејан Крсман Николић
Десанка Ристић
Дина Мурић
Дивна Вуксановић
Ђока Филиповић
Ђорђо Васић
Драган Јовановић Данилов
Драгана Ђорђевић
Драгана Лисић
Драгана Живић Илић
Драгица Ивановић
Драгица Јанковић
Драшко Сикимић
Душица Ивановић
Душица Мрђеновић
Душка Врховац
Гојко Божовић
Горан Максимовић
Горан Скробоња
Горан Врачар
Гордана Гоца Стијачић
Гордана Јеж Лазић
Гордана Пешаковић
Гордана Петковић Лаковић
Гордана Суботић
Гордана Влајић
Игор Мијатовић
Илија Шаула
Ирина Деретић
Ива Херц
Иван Златковић
Ивана Танасијевић
Јасмина Малешевић
Јелена Ћирић
Јелена Кнежевић
Јелица Црногорчевић
Јован Шекеровић
Јован Зафировић
Јована Миловац Грбић
Јованка Стојчиновић - Николић
Јулјана Мехмети
Каја Панчић Миленковић
Катарина Бранковић Гајић
Катарина Сарић
Коста Косовац
Лара Дорин
Лаура Барна
Љиљана Клајић
Љиљана Шарац
Љубица Жикић
Љубиша Војиновић
Маја Цветковић Сотиров
Маја Херман Секулић
Маја Вучковић
Марија Јефтимијевић Михајловић
Марија Шуковић Вучковић
Марија Викторија Живановић
Марина Матић
Марина Милетић
Марио Бадјук
Марко Д. Марковић
Марко Д. Косијер
Марко Маринковић
Марко С. Марковић
Марта Маркоска
Матија Бећковић
Матија Мирковић
Мићо Јелић Грновић
Милан С. Марковић
Милан Пантић
Милан Ружић
Миле Ристовић
Милена Станојевић
Милева Лела Алексић
Милица Јефтић
Милица Јефтимијевић Лилић
Милица Опачић
Милица Вучковић
Милијан Деспотовић
Миљурко Вукадиновић
Мило Ломпар
Милош Марјановић
Милутин Србљак
Миодраг Јакшић
Мира Н. Матарић
Мира Ракановић
Мирјана Булатовић
Мирко Демић
Мирослав Алексић
Митра Гочанин
Момир Лазић
Наташа Милић
Наташа Соколов
Небојша Јеврић
Небојша Крљар
Неда Гаврић
Негослава Станојевић
Ненад Радаковић
Ненад Шапоња
Ненад Симић-Тајка
Невена Антић
Никола Кобац
Никола Раусављевић
Никола Трифић
Никола Вјетровић
Обрен Ристић
Оливер Јанковић
Оливера Станковска
Петар Милатовић
Петра Рапаић
Петра Вујисић
Раде Шупић
Радислав Јовић
Радмила Караћ
Радован Влаховић
Рамиз Хаџибеговић
Ранко Павловић
Ратка Богдан Дамњановић
Ратомир Рале Дамјановић
Ружица Кљајић
Санда Ристић Стојановић
Сања Лукић
Саша Кнежевић
Сава Гуслов Марчета
Сенада Ђешевић
Симо Јелача
Слађана Миленковић
Славица Цатић
Снежана Теодоропулос
Сања Трнинић
Сњежана Ђоковић
Софија Јечина - Sofya Yechina
Соња Падров Тешановић
Соња Шкобић
Срђан Опачић
Стефан Лазаревић
Стефан Симић
Страхиња Небојша Црнић Трандафиловић
Сунчица Радуловић
Татјана Пуповац
Татјана Врећо
Валентина Берић
Валентина Новковић
Вања Булић
Велимир Савић
Верица Преда
Верица Тадић
Верица Жугић
Весна Капор
Весна Пешић
Виктор Радун Теон
Владимир Пиштало
Владимир Радовановић
Владимир Табашевић
Владислав Радујковић
Вук Жикић
Здравко Малбаша
Жељана Радојичић Лукић
Жељка Аврић
Жељка Башановић Марковић
Жељко Перовић
Жељко Сулавер
Зоран Богнар
Зоран Шкиљевић
Зоран Шолаја
Зорица Бабурски
Зорка Чордашевић
Вести


ЊЕГОШ ЈЕ ПРЕПРЕКА ...

Мило Ломпар Редакција ЕТОС
детаљ слике: КРК Арт дизајн
Преузето са портала ЕТОС


Његош је препрека да се све што је српско претвори у србијанско, како би све што није србијанско престало да буде српско

 


Проф. др Мило Ломпар



ЕТОС: 2022-02-16 

 Проф. др Мило Ломпар

Његош је пјесник који одјекује у свим тачкама српског културног обрасца и зато је он дио нашег културног саморазумијевања, казао је у интервјуу “Светигори” један од водећих српских интелектуалаца Мило Ломпар, професор београдског Филолошког факултета.
 
-Он је тај песник који, пребацујући своје време, допире до нашега времена показујући неке константе овог простора, нарочито унутар културног разумевања нашег народа. Нема сумње да је комунистичка идеологија имала као главно усмерење – и то је остало до дана данашњег, а парадоксалним радом историје то је прекодирано и преименовано унутар новог поретка односа и сила – да све што је српско сведе на србијанско, а да оно што није србијанско – као Његош, као Андрић, као Меша Селимовић, као Петар Лубарда – временом престане да буде српско. То је кључно кретање чији је вршни израз дала комунистичка идеологија, зато што је имала моћ, имала је силу, могла је да хапси, убија, да физички уклања своје противнике. И она је то немилосрдно чинила. Дакле, суштина и главни наум је у томе да све што је српско претворите у србијанско. И ви то имате до дана данашњег – када се у Црној Гори неће рећи Српска Православна Црква већ Црква Србије. То је тај наум који се не мења - казао је Ломпар.
 
Ломпар је казао да се поставља питање како то извести са Његошем, који је Горски вијенац посветио праху оца Србије, који је Карађорђа видио као европску и митску личност, и који је дао печат нашем разумијевању Карађорђа.
 
-Без те Његошеве слике Карађорђе не би био оно што он јесте у српској националној свести. Његош га је подигао на тај величанствени положај који он има, излазећи из оквира државника и политичара и постајући нека врста митске личности, каква је у извесном степену постао и Његош. Дакле, Његош је та препрека да се све што је српско претвори у србијанско, да се српски идентитарни карактер црногорске државне егзистенције претвори у нешто што је антисрпско. На делу имамо једну врсту насиља које тражи своје образложење, а Његош је препрека том образложењу - објаснио је Ломпар..
 
Он је нагласио да је све што се радило у комунистичком периоду и након тога имало за циљ да ту основну тежњу на неки начин образложи и утврди.
 
-Ја морам са жалошћу да кажем да има људи из Црне Горе, са лепим интелектуалним резултатима, који су себи дозвољавали да у предвечерје пада комунизма пишу да реч српски у Горском вијенцу значи хришћански или православни, а реч црногорски означава нацију. То су биле такве размере духовнога пада које је готово тешко замислити без тог великог и врло дуготрајног притиска - нагласио је Ломпар.
 
Интервју са професором Ломпаром можете прочитати у новом сретењском броју часописа “Светигора”, а на таласима Радија “Светигора” можета га послушати у петак, 18. фебруара у 10:20 часова.
 





ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА:






2024 © Књижевна радионица "Кордун"