САМ-У-РАЈУ (НИСИ)
Под светлом шкртим, замишљен и ћутљив
Сувишне су речи док свечани ритам бубњи
Метаноја. Слика земна се мути
Мач расте у левој и у десној руци
Бодеж за појасом. Мир Божји у души
Није сам у рају онај који верно служи
Истом Господару као заједница суштих
Седам чистоветних, око којих злобно кружи
Седам крви жедних звери чељусти кужних
Кост топи тај дах, срце леди њихов урлик
Не чекју Час који свету ће да суди
Без упозорења и милости креће јуриш
Похлепан на скромног, на праведног прождрљив
Гневан храброг, док горд верног руши
Пожуда љубав као завист мудрост мучи
Лењост упорну наду под тежином мртвом гуши
И делује да тама отпор слама свакој лучи
А заправо графит у дијамант се бруси
Под притиском, док учи, сија сјај недокучив
Дух подиже прах песмом о пораженој смрти
Да ли тонем у сан или заиста се будим?
Свакако легенда сам - разум свесно губим
У непрестаној борби да постанемо људи
Шта не може да буде бирам својски да се трудим
МЕСТО
То дивно Место није овде сада место
него више као нешто чему стремим, не баш свесно
извор осмеха и суза и за лепо и тешко
родна кућа надахнућа које крунишемо песмом
Човек слободна личност, створен испуњен суштином
ал у потрази за смислом на то Место свак је ишо
Време кишно и сиво, на дан борбе за живот
ал’ у повратку с тог Места у глави све је тако мирно
Сунце кроз крошње, цвеће шарено мирисно
птица цвркут, корак лак ко да није асфалт испод
свесно осећање чисто - три нивоа јединство...
Пројављује се Место у димензији где ми смо
Кључ није навика, алгоритам, формула
магија, алхемија... некакав низ бројева
нити ишта ухватљиво појмовима научним
Место се игра изван домета разумних
*
Тешка ми је борба. Брине ме слобода
Од толике одговорности ми навру грашке зноја
Непријатељ је моћан. Не видим му крај строја
Панов звук шири студ. Шав пара параноја
Дигитални конструкт нуди лагоду уз попуст
Могу бити шта хоћу, кад хоћу, како хоћу
Докле год му је енергије у бесконачном колу
Багатенла цена: оданост његовом творцу
Што увлачио бих кожу у одећу скромну,
јео безукусну смолу, пио прерађену воду
без престанка и ћара главу стављао у торбу
кад за само један избор други имаћу на столу
права брда ђаконија и реку алкохолону
уз разуздану светину, оргијању склону
без стега морала...ако физички и клону
клима ће по целом двору да нам емитује дрогу
Зашто да се крпи барка за пространства тамна страшна
Када мого бих да јездим изнад правога спектакла
Џунгли челика и стакла, мора неонског сјаја
Које покорена природа храни, безопасна
И да као робо пчела равно зујим током лета
Од виртуелног цвета до виртуелног цвета
Сисам дигитални нектар. И преко целог света
Ширим савршену смрт јер би живот био грешка
Борба била би тешка, слобода још тежа
Чојство је одговорност - јунаштву смер и мера
Који смор кад те Бог створи ко човека
Место лепо као код вештог програмера
