 | Јелена Љубеновић | |
| |
детаљ слике: КРК Арт дизајн
Стазама пурпура
Јутарњој милини
руке пружам
искре звезданог сјаја
постају тихе
око поноћнице
Потајнообузима ме сета
утеху тражим у Њој
личности којој се траг
вековима осликава
и кристалише
Помилуј ме, научи, окрепи
оснажи и умири
Света краљице
као некада
ондашње девојке
Пошаљи ме стазама
твојих корена
знању које си волела
о њему писаћу и мислити
У сну те дозивам
тражећи савет
љубав и мудрост
да ме окрепи
упути и благослови
на стазама пурпура
храбрости и одважности
Помилуј ме, научи и окрепи
премила Краљице
надо и окрепљење
сваког женског срца
Створитељ пролећа
Када те вал повуче
ти се клони
свега што му је сенка
и покрета
звука
непресушног мртвила
шапуће ти неприметно Он
Створитељ пролећа
У коси можда ћеш пронаћи
речи које ти оставља
Све што чиним је природно
метафизички јавно
Све моје побуне
загрле ветрови до сутра
чувајући ме од сенки
зверских валова
којима знаш
понекад прилазим
никада их не дотакнем
само осетим капљице немира
на лицу
грчевито недостајање топлине
нешто попут празнине
Буде ноћ
буде дан
јутро ме чистотом умије
Буде вал
ти и ја
тескоба (не)мир
Буде вал
склоним се
у мирно пролеће
