О намаАуториПоезијаПрозаРецензијеРазговориВестиМедијиКолумнаКултура сећања







Кратки резови











Издвајамо

Алекса Ђукановић
Александар Чотрић
Александар Мијалковић
Александра Ђорђевић
Александра Грозданић
Александра Николић Матић
Александра Вељовић Ћеклић
Александра Вујисић
Анастасиа Х. Ларвол
Анђелко Заблаћански
Билјана Билјановска
Биљана Станисављевић
Богдан Мишчевић
Бојана Радовановић
Борис Ђорем
Борис Мишић
Бранка Селаковић
Бранка Влајић Ћакић
Бранка Вујић
Бранка Зенг
Дајана Петровић
Данијел Мирков
Данијела Јокић
Данијела Милић
Данијела Одабашић
Данијела Трајковић
Данило Марић
Дејан Грујић
Дејан Крсман Николић
Десанка Ристић
Дина Мурић
Дивна Вуксановић
Ђока Филиповић
Ђорђо Васић
Драган Јовановић Данилов
Драгана Ђорђевић
Драгана Лисић
Драгана Живић Илић
Драгица Ивановић
Драгица Јанковић
Драшко Сикимић
Душица Ивановић
Душица Мрђеновић
Душка Врховац
Гојко Божовић
Горан Максимовић
Горан Скробоња
Горан Врачар
Гордана Гоца Стијачић
Гордана Јеж Лазић
Гордана Пешаковић
Гордана Петковић Лаковић
Гордана Суботић
Гордана Влајић
Игор Мијатовић
Илија Шаула
Ирина Деретић
Ива Херц
Иван Златковић
Ивана Танасијевић
Јасмина Малешевић
Јелена Ћирић
Јелена Кнежевић
Јелица Црногорчевић
Јован Шекеровић
Јован Зафировић
Јована Миловац Грбић
Јованка Стојчиновић - Николић
Јулјана Мехмети
Каја Панчић Миленковић
Катарина Бранковић Гајић
Катарина Сарић
Коста Косовац
Лара Дорин
Лаура Барна
Љиљана Клајић
Љиљана Шарац
Љубица Жикић
Љубиша Војиновић
Маја Цветковић Сотиров
Маја Херман Секулић
Маја Вучковић
Марија Јефтимијевић Михајловић
Марија Шуковић Вучковић
Марија Викторија Живановић
Марина Матић
Марина Милетић
Марио Бадјук
Марко Д. Марковић
Марко Д. Косијер
Марко Маринковић
Марко С. Марковић
Марта Маркоска
Матија Бећковић
Матија Мирковић
Мићо Јелић Грновић
Милан С. Марковић
Милан Пантић
Милан Ружић
Миле Ристовић
Милена Станојевић
Милева Лела Алексић
Милица Јефтић
Милица Јефтимијевић Лилић
Милица Опачић
Милица Вучковић
Милијан Деспотовић
Миљурко Вукадиновић
Мило Ломпар
Милош Марјановић
Милутин Србљак
Миодраг Јакшић
Мира Н. Матарић
Мира Ракановић
Мирјана Булатовић
Мирко Демић
Мирослав Алексић
Митра Гочанин
Момир Лазић
Наташа Милић
Наташа Соколов
Небојша Јеврић
Небојша Крљар
Неда Гаврић
Негослава Станојевић
Ненад Радаковић
Ненад Шапоња
Ненад Симић-Тајка
Невена Антић
Никола Кобац
Никола Раусављевић
Никола Трифић
Никола Вјетровић
Обрен Ристић
Оливер Јанковић
Оливера Станковска
Петар Милатовић
Петра Рапаић
Петра Вујисић
Раде Шупић
Радислав Јовић
Радмила Караћ
Радован Влаховић
Рамиз Хаџибеговић
Ранко Павловић
Ратка Богдан Дамњановић
Ратомир Рале Дамјановић
Ружица Кљајић
Санда Ристић Стојановић
Сања Лукић
Саша Кнежевић
Сава Гуслов Марчета
Сенада Ђешевић
Симо Јелача
Слађана Миленковић
Славица Цатић
Снежана Теодоропулос
Сања Трнинић
Сњежана Ђоковић
Софија Јечина - Sofya Yechina
Соња Падров Тешановић
Соња Шкобић
Срђан Опачић
Стефан Лазаревић
Стефан Симић
Страхиња Небојша Црнић Трандафиловић
Сунчица Радуловић
Татјана Пуповац
Татјана Врећо
Валентина Берић
Валентина Новковић
Вања Булић
Велимир Савић
Верица Преда
Верица Тадић
Верица Жугић
Весна Капор
Весна Пешић
Виктор Радун Теон
Владимир Пиштало
Владимир Радовановић
Владимир Табашевић
Владислав Радујковић
Вук Жикић
Здравко Малбаша
Жељана Радојичић Лукић
Жељка Аврић
Жељка Башановић Марковић
Жељко Перовић
Жељко Сулавер
Зоран Богнар
Зоран Шкиљевић
Зоран Шолаја
Зорица Бабурски
Зорка Чордашевић
Афоризми


АФОРИЗМИ

Јован Зафировић
детаљ слике: КРК Арт дизајн


Како да стоје иза својих речи људи који цео живот ћуте?

 

Држава не оставља никога на цедилу. Јер чим исцеди једног, замени га другим.

 

Код нас људи не живе ни најбоље ни најгоре, него средње жалосно.

 

Откад пијем лекове за спавање сањам о здрављу.

 

Само ограничени људи могу да иду из крајности у крајност.

 

Срби имају леп језик, а Српкиње дугачак.

 

Ко гледа кроз прсте на крају гледа кроз решетке.

 

Ако тражите доброг кера, немојте ићи у полицију. Тамо су сви бесни.

 

Нема песме у којој не помињемо Бога. Ми не верујемо колико певамо.

 

Млади људи се боре да освоје изборе, али им неће успети. Јер се код нас избори не освајају, него краду.

 

Деца у првом разреду уче да рачунају на прсте, у другом да користе рачунаљку. И тим темпом до петог сама науче да на ништа не могу да рачунају ако немају везу.

 

Ако вам се појаве ружне промене на кожи, јавите се полицији. Направиће вам боље.

 

Ако сте рекли људима од поверења, рећи ће људима од поверења.

 

Захваљујући савременом, модерном друштву, у свету се види напредак на многим пољима. Посебно се издвајају бојна.

 

Професори не кажњавају лоше ученике. Неће да се замерају будућим директорима.

 

Мало ко одлази из Србије. Сви углавном беже.

 

Плате у Србији рапидно расту. И ако наставе овим темпом, за коју годину можемо очекивати да покрију основне људске потребе.

 

Образовани све чешће траже посао у Европи и свету. Док су се необразовани задовољили и директорским местима у својој земљи.

 

Део свештенства је за забрану јавног приказивања јеретика. Кад они могу, може и народ да гледа кришом.

 

Током предизборне кампање сви су добили со, брашно, уље... Само ја, који нисам подржао владајућу коалицију, после избора добио сам шећер.

 

Ко не подржи владајућу гарнитуру, мораће да загреје столицу.

 

Ако је човеку празан стомак, пуни се муке.

 

Да би заштитила приватност грађана, власт шаље батинаше по кућама.

 

Имам мајицу за спавање, тренирање, посао, дејт... Једна али вредна!

 

Пре два месеца је почео велики пост. И трајаће све док не примим плату.

 

Државне установе су као цркве. Увек кад одем пољубим врата.

 

Кад устану Срби увек одговарају.

 

Док није постао политичар, обрађивао је земљу. Пошто је продао земљу, мора да обради народ.

 

Кад видим да ме нико не зарезује, ставим тачку и завршим причу.

 

Да Србију вратимо народу, не би је узео. Да му је требала, не би је ни продавао.

 

Кад власт почне да отвара народне кухиње, тек је онда за затварање.

 

Нормално је што неки политичари не знају да саставе реченицу, они су само људи од крви и меса. Нису од речи.

 

Политика је прича у којој су политичари јунаци нашег гроба.

 

Нисам добио посао јер имам проблем с кичмом. Тешко је савијам.

 

Код нас кад људи покажу зубе. Не зато што имају страха, него зато што немају зубе.

 

Емисије штетних гасова и телевизијске емисије спаја само једно. Тровање људи.

 

Вратиће вам се памет кад вам оду деца.

 

Једни се изјашњавају као Срби православци, а други и не морају да се изјасне. Види се да су празноглавци.

Они на власти никад не кукају. Па, није болест све што боли...







ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА:






2024 © Књижевна радионица "Кордун"