О намаАуториПоезијаПрозаРецензијеРазговориКултура сећањаКолумнаБеседе






















Издвајамо

Алекса Ђукановић
Александар Чотрић
Александар Мијалковић
Александра Ђорђевић
Александра Грозданић
Александра Николић Матић
Александра Вељовић Ћеклић
Александра Вујисић
Анастасиа Х. Ларвол
Анђелко Заблаћански
Билјана Билјановска
Биљана Станисављевић
Богдан Мишчевић
Бојана Радовановић
Борис Ђорем
Борис Мишић
Бранка Селаковић
Бранка Влајић Ћакић
Бранка Вујић
Бранка Зенг
Дајана Петровић
Данијел Мирков
Данијела Јокић
Данијела Милић
Данијела Одабашић
Данијела Трајковић
Данило Марић
Дејан Грујић
Дејан Крсман Николић
Десанка Ристић
Дина Мурић
Дивна Вуксановић
Ђока Филиповић
Ђорђо Васић
Драган Јовановић Данилов
Драгана Ђорђевић
Драгана Лисић
Драгана Живић Илић
Драгица Ивановић
Драгица Јанковић
Драшко Сикимић
Душица Ивановић
Душица Мрђеновић
Душка Врховац
Гојко Божовић
Горан Максимовић
Горан Скробоња
Горан Врачар
Гордана Гоца Стијачић
Гордана Јеж Лазић
Гордана Пешаковић
Гордана Петковић Лаковић
Гордана Суботић
Гордана Влајић
Игор Мијатовић
Илија Шаула
Ирина Деретић
Ива Херц
Иван Златковић
Ивана Танасијевић
Јасмина Малешевић
Јелена Ћирић
Јелена Кнежевић
Јелица Црногорчевић
Јован Шекеровић
Јован Зафировић
Јована Миловац Грбић
Јованка Стојчиновић - Николић
Јулјана Мехмети
Каја Панчић Миленковић
Катарина Бранковић Гајић
Катарина Сарић
Коста Косовац
Лара Дорин
Лаура Барна
Љиљана Клајић
Љиљана Шарац
Љубица Жикић
Љубиша Војиновић
Маја Цветковић Сотиров
Маја Херман Секулић
Маја Вучковић
Марија Јефтимијевић Михајловић
Марија Шуковић Вучковић
Марија Викторија Живановић
Марина Матић
Марина Милетић
Марио Бадјук
Марко Д. Марковић
Марко Д. Косијер
Марко Маринковић
Марко С. Марковић
Марта Маркоска
Матија Бећковић
Матија Мирковић
Мићо Јелић Грновић
Милан С. Марковић
Милан Пантић
Милан Ружић
Миле Ристовић
Милена Станојевић
Милева Лела Алексић
Милица Јефтић
Милица Јефтимијевић Лилић
Милица Опачић
Милица Вучковић
Милијан Деспотовић
Миљурко Вукадиновић
Мило Ломпар
Милош Марјановић
Милутин Србљак
Миодраг Јакшић
Мира Н. Матарић
Мира Ракановић
Мирјана Булатовић
Мирјана Штефаницки Антонић
Мирко Демић
Мирослав Алексић
Митра Гочанин
Момир Лазић
Наташа Милић
Наташа Соколов
Небојша Јеврић
Небојша Крљар
Неда Гаврић
Негослава Станојевић
Ненад Радаковић
Ненад Шапоња
Ненад Симић-Тајка
Невена Антић
Никола Кобац
Никола Раусављевић
Никола Трифић
Никола Вјетровић
Обрен Ристић
Оливер Јанковић
Оливера Станковска
Петар Милатовић
Петра Рапаић
Петра Вујисић
Раде Шупић
Радислав Јовић
Радмила Караћ
Радован Влаховић
Рамиз Хаџибеговић
Ранко Павловић
Ратка Богдан Дамњановић
Ратомир Рале Дамјановић
Ружица Кљајић
Санда Ристић Стојановић
Сања Лукић
Саша Кнежевић
Сава Гуслов Марчета
Сенада Ђешевић
Симо Јелача
Слађана Миленковић
Славица Минић Цатић
Снежана Теодоропулос
Сања Трнинић
Сњежана Ђоковић
Софија Јечина - Sofya Yechina
Соња Падров Тешановић
Соња Шкобић
Срђан Опачић
Стефан Лазаревић
Стефан Симић
Страхиња Небојша Црнић Трандафиловић
Сунчица Радуловић
Татјана Пуповац
Татјана Врећо
Валентина Берић
Валентина Новковић
Вања Булић
Велимир Савић
Верица Преда
Верица Тадић
Верица Жугић
Весна Капор
Весна Пешић
Виктор Радун Теон
Владимир Пиштало
Владимир Радовановић
Владимир Табашевић
Владислав Радујковић
Вук Жикић
Здравко Малбаша
Жељана Радојичић Лукић
Жељка Аврић
Жељка Башановић Марковић
Жељко Перовић
Жељко Сулавер
Зоран Богнар
Зоран Шкиљевић
Зоран Шолаја
Зорица Бабурски
Зорка Чордашевић
Поезија


СЕСТРИНСКА МОЛИТВА

Весна Т. Томић
детаљ слике: КРК Арт дизајн




СЕСТРИНСКА МОЛИТВА

 

Овако си огањ, Ђаковица
Исновило ми се огњиште у души

Овако рођена, Ђаковица
Увек будној сном ми ходиш

У твоје крило све си нас сабрала
Куће наше у клупко умотала

Српска улицо
Ниси заспала чекајући нас
Док ниси чула наше кораке
Сузе си наше боловала

Чаршија запевала са птицама
И травке будне легле на земљу

Звездановезна светлост кроз облаке ходи
Тишина речи станује нам у самоћи

Град од наде времена везује
Куће поред пута

Ђаковице, књиго жива
Погледај, то смо МИ...
Душа ћути ... и све разуме!

У мени срце жеља буја
Блажени глас из васионе
На мисли растрчане
На лет и светло све указује
На снове златоруне

Зовеш ме
На сокак да изађем
И слушам шапат векова

Зри предвечерје
Сећање вечно остаје

Чекам живот заспалог јутра
Стазу своју у дубинама

Јеца гора од туђинског срца
Жаром боде у смрт се увлачи

Ветар подбада успомене
Молитва сестре у срж се увукла 




НА ОБАЛИ

 

Предвечерје заспало у коси проседе жене

која пребира по ветровитој дивљини мора,

избацујући прохладне таласе сећања.

Трептај ласте изнад ока отвори галерију

прелепих слика осликавану искуством жене

кроз омеђене просторе предрасуда и сазнања.

 

Река живота полако увире у море, али у срцу

остаје брег младости са кога још увек прати ток

реке коју назива извором непроцењиве радости.

Дечја граја само појачава утисак жеље да се

на тренутак врати и још једном освежи боје

у галерији сећања.

 

Пуна улица, смех, сјај у очима детета које

живот чека као најлепшу чоколаду, да грицне и

остави за нека друга времена, јер сада не може,

чека га нешто важније. Али, живот не чека.

Зрију црвене јабуке у башти девојаштва чекајући

 зналце да их уберу, онако, на прави начин,

како то раде искусни берачи који трудом засађено

гаје и одржавају како би лековити плодови љубави

своје семе ширили и освајали свет.

 

Отисци малих стопала, топлина погледа и

заштитнички загрљај породице били су јак мотив

да живот и људи добију оно обличје коме се као

девојчица молила за здравље и срећу најмилијих.

Изнад трпезе, у чијем челу седи он, чувар и учитељ,

чије речи и сада одзвањају као највреднија

лекција која се љубављу учи.

 





ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА:






2024 © Књижевна радионица "Кордун"