детаљ слике: КРК Арт дизајн

ЛАСТАВИЦА

Стојану и Невенки

Много је протекло воде

Купом, Кораном и Глином,

Док се на Кливлендском тргу

Не сретоше наши замућени погледи.

Загрлила су се два лабуда

Бијелим вратовима,

Два голуба на сљемену.

Испод очињих слапова

Указаше се сва наша прољећа,

Што су зелена и весела цвјетала

Испод кестенове шуме густе.

„That is love“,

У загрљај се увлаче ријечи туђе

И би нам мило што смо

Ластавицу у срцу пронашли.

КРИЛАТА НЕДРА

У сенци расцветале чежње

Чекам да се врати са туђих обала

Да му са рамена скинем алге слане

И безбрижност којом се храни.

 Жеђ. пустињска шта је

 Спрам ватре на мојим уснама.

Поветарац шта је спрам дрхтаја

Који крилате по недрима.

ТИШИНА

Загрли ме нежно

Не говори.

Расплети ми косу

Не говори.

Проспи ми пољупце по челу

Не говори.

О, не говори

Нека се наше тишине

Споје у реч једну

Најлепшу

Неизговорену.

ЗАГРЉАЈ СА РЕКОМ

Радост ме је сачекала

И повела према реци.

Ластавице, голубице,

срне, видре и јегуље,

Засијала бела недра

Пред очима белутака.

Док су нас  гледали

Нисмо ни приметилe

Да нам је река лица заменила.

Сад сам се Радост звала.

 Поглед пун сенки

Од Туге се растајао

Која се са реком грлила.

ЖРТВЕНИК ЉУБАВИ

Љубим те јер се  поглед твој

По мени просипа

Као сјајна роса ивањска;

Јер додирима усана

Мењаш  правце мога крвотока.

Љубим те због љубави саме.

Жртвеник да јој никад празан не буде,

Да се недра њена таласају

Заносом оних, који се

У праскозорје,

На крилима белих птица

Уз литице успињу.

ВАТРА НА ДЛАНОВИМА

У недрима  се радост разиграла

Као коњи врани на пропланку

Као поток горски

Док  жури с реком  да се пољуби.

Чежња  ме је обузела нема

И одвела пут ливада

Да у нарамку  трава

Гасим ватру која ми је

на длановима буктала.

Од разигране жудње

Усне  ми горе као булке

А руке се грле као два голуба

Све чекајући тебе да дођеш .

ПАСТИРИЦА

Из сребрног загрљаја трава и росе

Изашла сам сломљеног корака

И кренула пут пропланака

Обасјаних жутом месечином.

 Марамом од свиле

Скупљала сам капи

Са чела мрког,

На кoме се разиграла

Мисао млада

Па сам, будући пастирица,

Фрулом путе расплитала

Према  двору,

Над којим се расцветала

Грана бадема.

фото: уметнички рад Илија Шаула

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: