 | Андреа Дебак | |
| |
детаљ слике: КРК Арт дизајн
убожница
угнијежђене руке
у пољу клонулих макова
на свиленом кимону
доносе смирај
јутро празних дланова
ненајављена растанка
плинске коморе је бездан
ишчекивање доласка
јаросну тијелу
порођајна бол
циклама
ја те волим
пуштајући те
да у уличном сусрету
израстеш у смреку
која устрајно пости на блискост
шутњом док те обасипам загрљајима
од неба лица
предалеко су најмирисније гране
ни једна иглица благости никада није пала
на дарежљиву њежност образа
и проклијала
у осмијех
имам те
док се под кором
у тајном скровишту
разодијеваш
(да не видим)
у цикламу
осмијех
неприхваћен осмијех
подцијењена је поларна свјетлост
из локве ће укочене усне
сажаливши се
удомитиградске птице
и потплате пролазника
као Аљаска
свијетлит ће у парку
распјеване крошње
и загрљајима окупани
туђи домови
