детаљ слике: КРК Арт дизајн

ЛЕПТИРСКА ЉУБАВ У ВАСИОНИ

РОМАН

ПОГЛАВЉЕ 3

У дневној соби звони телефон, а Уна зове Мајка:

-Подигни, молим те, не могу да дођем!

Денис је звао да договори посету. Прво је препоручио Мајку да их посети, на шта је Мајк одговорио:

-Прошли пут сте рекли да ћете ви доћи код нас, па очекујемо да ви нас прво посетите.

-Добро, јесам, па кад би ти било згодно?

-Код куће смо сваког дана овог викенда, чекамо вас, јавите нам.

Затим је Денис потврдио да ће то бити у недељу око 16 часова.

Када су Денис и Ерика стигли са Данијелом, Уна је спремала печење и колаче, док је Мајкл средио сто са пићем. Пошто је напољу било вруће, средином јула Денис је напоменуо да ће бити боље да седе напољу, у хладу. Дакле, изнели су судове напоље, а Уна и Ерика су кренуле за њима. Уна је такође помогла њиховом старијем сину Акану да изађе, а потом је дошао Данијел са Данијелом. Уна се вратила унутра да донесе пиће и храну да послужи госте.

Разменили су информације о својимј професијама, где раде, о пореклу и разговарали о деци. Ерика је прво похвалила Данијела, након што је Уна прокоментарисала о њој и Данијеловом утиску о Данијели.

-Она нам је тако драга и сви смо срећни са њима. Молим се Богу да остану заједно. Сви је волимо.

После закуске и пића, разговарали су о узвратној посету Јансеновима. Данијела је била са Данијелом, а Акан је био на другој страни дворишта и причао телефоном са својим другарима о својим интересовањима.

Сунце је било скоро на заласку, како се ноћ приближавала, појавили су се и комарци, па су родитељи одлучили да уђу унутра у кућу, а позвали су и младе да дођу. Јансен је напустио Едвардсову кућу када је већ пао мрак, задовољан и импресиониран.

Данијел је у суботу био на тениском тренингу и договорио се са Данијелом да се касније састану у близини његовог клуба. Како је то било на ивици Хај парка, прошетали су парком. Било је после 10 ујутру, још увек није било вруће, пољубили су се и Данијел ју је загрлио. Парк је био пун цвећа свуда около, трава лепо покошена, дрвеће зелено и стотине птица цвркутале су им. Свеж ваздух је био пун пријатних мириса цвећа. У парку су били кавези са дивљим птицама и ограђени простор са већим животињама. Много посетилаца, углавном оних са малом децом, шетало је на све стране.

Данијел је препоручио Данијели:

-Замоли своје родитеље да те пусте са мном у посету нашим баки и деди у Пиктону. То је мали град на пола пута до Отаве, поред језера Онтарио, са заиста лепим окружењем. Сећаш ли се, рекао сам ти да бих највише волео да видим сва канадска места, а такође бих волео да и ти будеш са мном, ако немаш ништа против.

Данијела је рекла да би лично волела да иде, али би питала родитеље, као што си и сам препоручио.

-Како планираш да идеш? упитала га је Данијела.

-Аутом, рекао је, -Ја ћу возити. Већ имам дозволу више од четири године. Не брини за то, доћи ћу по тебе и безбедно те вратити кући. Препоручујем ти да идемо у суботу ујутро и да се вратите у недељу касно поподне.

Шетали су до поднева, уживајући заједно. Нису размишљали о ручку. Њихова љубав им је била важнија од хране. Када су схватили да је мање људи у близини, Данијела је споменула:

-Време је да идемо кући. Питаћу родитеље за суботу и недељу и телефонираћу ти.

Данијел је са њом отишао до њене куће, пољубили су се испред улаза, а она је ушла.

Када су се чули телефоном, рекла је да њени родитељи немају ништа против одласка, добро је познају и имају поверења у њега.

Затим, као што је договорено у суботу, Данијел је био у Данијелиној кући у осам, а и она је била спремна. Поздравио је њене родитеље, застали су на излазу, окренули се, махнули рукама и нестали. Аутопут 401 није био превише прометан и вожња је била опуштајућа. Пре Белвила Данијел је скренуо десно на пут 40, који их је довео до Пиктона. Знао је то врло добро, од ранијих посета баки и деди. Пошто их је унапред обавестио о њиховом доласку, бака и деда су их очекивали и дочекали. Прво су се загрлили и пољубили Данијелу, а потом Данијела. Ручак је већ био готов. Бака је направила одличан ручак за своју драгу унуку. Бака Виолет је била тако срећна да није престајала да прича. Деда Филип је ћутао, пуштајући женске да прве причају. Затим је понудио своје госте пићем, али они су узели само воду. За столом Виолет је имала толико различитих ствари, изгледало је као да очекује десетак гостију, а не само двоје. Али најдража је била на крају њена чувена „торта“ (воћна и чоколадна торта). Бака Виолет је била стручњак за торте, као и за своје слике. Већ је насликала толико слика да им је кућа била пуна, на сваком зиду.

Када је Данијела прошетала кућом, Вајолет ју је замолила да одабере слику која јој се највише допада и она јој ју је поклонила. Данијел је већ очекивао да ће то учинити његова бака, коју је добро познавао. Након кратког одмора сви су изашли у шетњу, показујући Данијели свој мали и љупки градић. Поподне, када је сунце зашло, сви су сели у Филипов ауто и он их је одвезао на брдо, да виде изузетан природни феномен, језеро на врху брда, названо „Језеро на планини“. Поглед одатле је био тако леп да је било тешко поверовати сопственим очима. Око брда су заливи језера Онтариа, а преко једног од њих су прелазили фериботи. Филип је желео да Данијелу упозна са њиховим градом.

Пиктон је леп градић, углавном окружен језером, а изнад града је ово брдо, на чијем врху је, као што видите, природно језеро, што је својеврсни феномен. У близини језера је леп ресторан са кулинарским специјалитетима. Овде је Унина породица једне године прославила њен рођендан, на Мајчин дан. Уна је навикла да нам сваког викенда долази у госте. Са овог брда се пружа предиван поглед на цело окружење са доста салаша. Пољопривредници у околини имају диван људски обичај. Своје производе продају постављене у штали или сличној просторији са кутијом у коју купци остављају новац. Купци који пролазе или бораве у окружењу долазе да купе потребне намирнице и остављају одговарајућу суму новца. Дакле, фармери раде на својој земљи, а купци сами себе послужују. У својим отвореним просторијама, где су углавном излагали своје производе, држали су фрижидере и замрзиваче са производима, измерене и прописно упаковани и са ценама на паковању. То је нешто што би требало да постоји свуда. У тим фрижидерима и замрзивачима може се наћи млеко, сир, јаја, месо, чак и јагњетина, све поврће, па чак и вино. Имају пуно поверења једни у друге и све функционише савршено добро, заиста искрено и људски. Најбоље би било да цео свет буде такав.

Пиктон се налази на југозападном крају залива Пиктон, огранка залива Квинте, који се налази дуж северне обале језера Онтарио. Град је добио име по генералу сер Томасу Пиктону, другом по команди после Велингтона у бици код Ватерлоа.

Пиктон се такође налази у једној од најлепших области у Онтарију са шумама, са добрим смештајем, камповањем, производњом вина и места за одмор. Туристичка индустрија је примарни извор прихода за многе становнике подручја, посебно током лета. Историјски центар града Пиктона нуди широк спектар продавница, ресторана и услуга.

Последњих година, многи занатлије и уметници су се преселили у ово подручје и отворили атељее. Ова регија, окружена водом, окреће се ка најбрже растућој регији производње вина Канаде.

Сви уживају да бораве овде у природном окружењу током априла и маја, када су многе биљке цветају, а шуме су пролистале. Док су били на брду, у касним поподневним сатима, шетали су около петнаестак минута, а увече ишли на пецање у малу увалу. У оближњој шуми расло је много цвећа „Триллиум Грандифлорум“, симбола провинције Онтарио. Следећег дана Филип је своје госте одвео на пут трајектом, само ради Данијелиног уживања и задовољства.

-О, дивно је, много сам уживала, рекла је Данијела.

-Ви људи живите на стварно лепом месту. Желим вам дуг живот.

Враћајући се кући, првог дана, после шетње по брду, док је вечерала Данијела је споменула да имају пријатеље, са очеве стране, далеке рођаке који живе у селу Ајви Ли, у близини моста који прелази преко Хиљаду острва до Америке. Ишли су тамо када је била мала, али се сећала само да су ишли у град Вотертаун, 120 км, колико се сећала из разговора својих родитеља. Тада је Данијел погледао у компјутер и открио да је Ајви Ли удаљен само 55 км од Пиктона, што траје 45 минута вожње, или ако се иде преко трајекта то је још краће, али може потрајати један сат у вези трајекта. Данијела је рекла:

-Сећам се, ишли смо са пријатељима у Вотертаун у куповину и то је трајало око сат и петнаест минута, или сат и по, пошто је царинска контрола увек захтевала проверу. Памтим и најлепши поглед са тог моста преко Хиљаду острва. Ох, фантастично је.

Тада је Виолета споменула:

-И ми смо били у Вотертауну. Тамо је Уна водила Акана на терапију. Понекад бисмо ишли са њом, а сећамо се и најлепшег погледа са моста преко језера са тим љупким острвима.

Говорећи о лепоти Хиљаду острва, много се пише. Аутопут иде даље од Пиктона ка североистоку, пролазећи поред Хиљаду острва која подједнако припадају Канади и Сједињеним Државама. Државна граница пролази између и преко острва кроз средину воде, која спаја језеро Онтарио са Атлантским океаном. Вода тече из Великих језера, кроз језера Ери и Онтарио, и даље кроз реку Ст. Лоренс у Атлантик. Овај пловни пут спаја Канаду и Сједињене Државе, кроз које пролазе хиљаде светских бродова, улазећи у средину северноамеричког континента.

Језеро Онтарио у области где се сужава до реке Ст. Лоренса има безброј већих и мањих острва, названих заједничким именом „Хиљаду острва“. Највеће је острво Меривил Вулф, затим следи Гриндстон, Велсли, Хил Ајленд, Острво Гренадири и хиљаду мањих, ако неко зна њихов тачан број? Са моста који иде са канадске шумовите стране, недалеко од села Ајви Ли, прелази преко сужене воде, релативно веома високо, пружајући пролазницима фантастичан поглед на обе стране, и спушта се прво на острво Хил, затим на острво Велсли и улази у царину на страни Сједињених Држава. Поглед са тог високог моста изгледа скоро као са неба или из бакине бајке.

На сваком острву су изграђене викендице и/или дворци. Власници могу да дођу до својих кућа само чамцем.

Док се возите бродом и пролазите поред једног замка, туристички водич вам обавешњава да је власник тог замка својој пуници направио кућу само двадесетак метара од свог замка, али она није знала да плива, и за сваки излазак из куће зависила је искључиво од зета.

Хиљаду острва чине архипелаг од 1.864 острва који се простире на граници Канаде и САД у реци Ст. Лоренс док излази из североисточног дела језера Онтарио. Протежу се око 80 км низводно од Кингстона, Онтарио. Канадска острва су у провинцији Онтарио, америчка острва у држави Њујорк.

1.864 острва су величине од преко 100 км2 до мањих острва на којима се налази једно пребивалиште или ненасељених стена које су дом само миграторних птица. Да би се рачунало као једно од Хиљаду острва, земљиште у речном каналу мора да има најмање један квадратну стопу (0,093 м2) изнад нивоа воде током целе године и да подржава најмање два жива стабла.

Крајем 19. и почетком 20. века, многи угледни посетиоци учинили су регион надалеко познатим као летовалиште. Неколико великих хотела пружало је луксузан смештај, док су пароброди нудили опсежна путовања по острвима.

Када су Данијела и Данијел одлучили да се врате, бака Виолета ју је прво загрлила, пољубивши је безброј пута, а Филип ју је загрлио једном и једном је пољубио у оба образа. Пољубили су и Данијела, пожелевши им добру вожњу и упутили поздраве за оба родитеља. Данијела је била неочекивано задовољна, седела је на сувозачевом ауто седишту са подигнутом руком, махнула Виолети и Филипу, осећала се веома пријатно. Рекла је Данијелу:

-У праву си, наша земља је заиста лепа и вредно ју је видети. Кад завршим факултет придружићу ти се на путовањима, ако смо још заједно?

-Наравно, бићемо. Желим да будем са тобом, заувек, волим те!

рече јој Данијел. Чувши реч „волим те“, осмехнула се и одговорила му исто. ‘’Волимм и ја тебе’’. Затим су се загрлили док су се возили.

Код куће Данијела је узбуђено причала родитељима како су провели та два дана и како су Данијелови бака и деда били фини. Додавши, рекла је:

-Мама, волим их све. Они су тако фини људи.

-Браво за тебе, драга моја кћери. Чувајте се и будите срећни.

ПОГЛАВЉЕ 4

Слушајући ћерку, Данијелини родитељи су стекли утисак да је Данијел поштен младић и да би на њега могли да рачунају у будућности. Затим је Денис телефонирао Мајклу, желећи да захвали Данијелу на његовој одговорности и да их у исто време позове у своју кућу.

-Да ли ће вам бити згодно да дођете током предстојећег викенда?

Такође бих препоручио да са собом понесете купаће костиме. Имамо базен и у њему посебно уживају млађи људи.

-Мислим да ће то бити ок, бар што се мене тиче, али да прво питам Уну, кад се врати, па ћу ти јавити ускоро.

Када је Уна дошла кући, прихватила је позив и то рекла Данијелу и Акану. Они су, наравно, радо ишли на купање.

Кућа Јансенових је гледала на Едвардсове клисуре. Разлог за то је што је Денис професионални грађевински инжењер и има своју фирму као извођача радова. Док је седео у башти рекао им је да има много радова у Онтарију, па чак има и понуде из других провинција. Његова супруга Ерика ради у његовој фирми као књиговођа, тако да им је посао ишао добро. Напоменуо је да већину ствари поправља у њиховој кући. Мајкл је у стварности дао идеју Денису да могу да раде заједно, када се укаже прилика. Он је рекао да је године радног стажа провео у ауто-индустрији, али је после повреде на послу отишао у пензију. Време је проводио углавном код куће са дечацима, док је Уна још радила на факултету. Пре одласка закључили су да следећи пут могу заједно да оду у Отаву, где је Денис морао да надгледа постојећи пројекат и преговара о следећем. Отава је веома леп град, рекао је Денис Мајклу, ионако вредо је видети.

Ерика и Уна су своје време провеле говорећи о својим радовима, кувању и деци, као што то увек раде мајке. Акан, Данијел и Данијела су уживали у игрању у базену. Када су их Мајкл и Уна позвали да иду кући, тешко су то прихватили. Знали су да сутрадан могу да спавају колико желе, јер је био летњи распуст и нису имали посебне обавезе. Одлазећи, сви су се изљубили и махали једни другима.

Канал Ридо је главна атракција Отаве, посебно зими, када је залеђен и хиљаде људи ужива у клизању. Отава такође има много паркова, који су изванредно лепи у јесен, када сва дрвећа поцрвене.

Брдо Парламента у Отави стоји високо изнад реке Отаве и красе га зграде парламента у неоготском стилу изграђене у последњој половини 19. века. У Отави се спајају две реке, река Отава која долази са запада и река Ридо која јој се придружује са десне стране. У Отави постоји много паркова и места за рекреацију. Један од најбољих и највећих је Муни'с Беи Парк, који се налази на десној страни реке Ридо, са градском пешчаном плажом. Ниво реке се регулише капијама, тако да је током лета ниво висок, док је зими веома низак. Током лета, док је водостај висок, у парку Муни'с Беј одржава се канадско такмичење у кајаку. Тих дана отварају се стотине великих кампова за продају сувенира и хране. Хиљаде посетилаца ужива у спектаклима и музичким бендовима. Испод речних капија су водопади, који су атракција за бројне посетиоце. Жубор воде прија за свачије уво, док стотине птица цвркућу на свим стаблима које надкривају стене и реку. Од падајуће воде која се распршава формирају се милиони капљица кроз које се прелама светлост у виду дуге. Деца уживају у томе. Кроз паралелне капије ниво вода се регулише у каналу Ридо, који се зими замрзава и хиљаде људи ужива у клизању. Ово клизалиште је дугачко преко седам километара и једно је од најдужих на свету. Многи студенти долазе на универзитет зими на клизаљкама.

У Отави је веома лепо живети, чак и зими када су снегови дубоки и температуре падају до минус 40 степени С. Улице се чисте истог дана када снег пада и људи су прописно обучени. Школски аутобуси обично возе на време.

Главна индустрија у Отави је савезна влада, а средишњи део је Парламент брдо. Иначе, Отава је културни центар и заправо лепо место за живот и посете.

Отава је национална престоница Канаде од 1857. године и космополитски град. Ово је сликовит и безбедан град, један од најбезбеднијих градова у Канади. Отава је космополитска, са музејима, галеријама, извођачким уметностима и фестивалима, али ипак има осећај малог града и изузетно је приступачна. Енглески и француски су главни језици који се говоре у Отави. Чућете и многе друге језике, пошто је Отава разнолик, мултикултурални град. Отава је радост за ентузијасте на отвореном. Осим што је седиште Владе Канаде, Отава је центар високе технологије и има више инжењера, научника и дипломираних доктора наука по глави становника него било који други град у Канади. То је сјајно место за подизање породице и фасцинантан град који треба посетити.

Отава је седиште за 14 националних музеја – Канадски музеј цивилизације, Канадски дечји музеј, Канадски поштански музеј, Национална галерија Канаде, Канадски музеј савремене фотографије, Лауриер Хоусе, Краљевска канадска ковница, библиотека и архиви Канаде, Музеј валуте Банке Канаде, Канадски музеј природе, Канадски ратни музеј, Канадски музеј науке и технологије и Канадски музеј авијације и свемира.

Отава је град са великом пијацом. Налази се у близини зграде парламента и америчке амбасаде. Америчка амбасада је заштићена гвозденом оградом, са бројним камерама свуда около, уз живо обезбеђење. Знају да их у свету не воле због своје спољне политике, па своју имовину држе чврсто затвореном. Пијаца је пуна свих врста воћа и поврћа, цвећа, рукотворина и свега осталог што је људима потребно, у свако годишње доба. Производи се природно узгајају на земљишту локалних фармера и сматрају се здравим. Око пијаце су многе мале радње са свим врстама робе, и много малих ресторана. Свака посета пијаци је пријатна.

Слушајући Деннисову причу о граду Отави, Мајкл је рекао:

-Довешћу своје момке у Отаву, на пар дана, из забаве.

Данијел и Данијела су користили возове метроа у Торонту за одлазак на универзитет и свуда другде. Најближа станица метроа Данијеловој кући била је станица Кристие, а станица Даниеле Кеел, пет станица западније. Кад год је Данијел ишао да се нађе са Данијелом, излазио је на станици Кеел и пешачио до њене куће, или су се понекад сретали испред његовог тениског клуба, мало јужније од улице Блоор. Под његовим утицајем Данијела се такође пријавила у истом тениском клубу, и почела да тренира заједно са Данијелом. То је било време када су се састајали два пута недељно, бар током летњег распуста. Неких дана Данијел је такође почео да одлази у њихову кућу да плива у њиховом базену. Ерика је радила код куће и спремала им је ручак, тако да су заиста уживали на летњем распусту заједно.

Недељу дана пре почетка нове школске године њих двоје су одлучили да оду у Отаву, уз дозволу њених родитеља, и радије су путовали возом. Провели су два дана обилазећи музеје, галерије, улице за шетње и паркове, и проводећи неко време у прелепим ресторанима. То је била њихова прва ноћ да спавају заједно, када су уживали у љубави. Имали су времена да проведу пола сата на водопадима реке Ридо у парку Хог'с Бек. Уживали су у свему што су видели. Путовање је било за памћење.

Наставиће се

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: