СЛЕПИ ПУТНИК
(Песнику Владимиру Јагличићу)
Бдиш над стиховима
као Архимед над круговима
Будан сањаш и слушаш
како лепо пада киша
Напољу почиње потоп
Барка чека одабране
људи панично јуре
а Ти немарно слушаш
како лепо пада киша
Капетан Ноје чека своје
На броду спасења
бићеш слепи путник
Свет без Тебе неће знати
како лепо пада киша.
КАД УМРЕ ПЕСНИК
Песнику Миодрагу Р. Петровићу
(1954-2011)
Кад умре песник
за кога никад ниси чуо
Нити га читао
Нити си чуо за његову смрт
Ни за живот његов
Који ти је био савременик
Удаљен неколико стотина
километара од тебе
Неколико деценија
Неколико песничких година
Не светлосних
И кад до тебе волшебно
Промислом
Дође његова књига
И кад се одушевиш
И кад ти буде жао
што га ниси упознао
Тад коначно схватиш
Да је истина
Да песници не умиру!
Глинени људи
Окамењена птица у лету
на окамењеном небу стоји
По залеђеним брзацима
смрзнута риба се праћака
Пред нишанима ловаца
тихују глинени људи
Сунце залази на западу
још један обичан дан.
ОНИ
Поверавају ми тајне
као да се свете.
Говоре ми истине,
као да их је више.
Нуде ми богатство,
као да га имају.
Раде ми о глави,
као да је мојa.
МАГЛА
Магла је окупирала простор,
и птице иду пешице.
Не зна се које је доба,
нити ико мисли о томе.
У општем метежу
док се по улицама
сударају пешаци,
крадљивци "хватају маглу".
