ЕКОЛОГ И ЈА
Свет је леп,
док небо шара ластин реп.
Док земљом жуборе потоци,
и кроз шуме трепере свици…
Народе дечији!
Каква је то срећа!
Ново лишће на сунцу трепери!
Валцери цвећа буде радост,
која је све већа.
Дечија су срца искрена и чиста,
и под њиховим рукама све заблиста.
Нама знате треба,
дечије знање,
јер без њега,
цвећа је све мање.
Путевима тајним,
само Вама знаним,
отворите падобране ваше маште,
и слетите са висина.
Јер, облаци се дуре,
и по небу јуре.
Ова планета је планета
дечијег света,
и деца имају велику моћ и снагу,
да одрже климу благу.
У школи се учи о слободи,
јер знање је пут,
који до ње води.
Слобода птице је ветар
у њеним крилима.
Свака грана, на којој
у ноћима почива.
Слобода је лептирова шара
и сваки цвет,
што га мирисом очара.
Тај складни спој,
пчела медни рој,
и кроз корита речна,
жубор воде,
пут је до слободе.
Истина је вечна и најблиставија,
да је за сву децу
и све људе,
природа најважнија.
Тако је било ,
и нека тако буде!
Природа нам открива тајне,
велике и сјајне:
како настаје дуга,
због чега пада мрак,
одакле нам долази бели облак,
зашто је сунце жуто
а снег бео…
Природа је у ствари,
једна велика књига,
пуна слика и боја.
Пуна љубави, музике и звукова,
нежних и меких,
као шал од свиле.
А ко и у ту школу иде,
не море га бриге.
Природа је наша мајка.
А ми - њена деца.
Природа нас учи слободи,
јер је у њој хармонија,
која свима прија.
А то нам каже и наша пријатељица,
ЕКОЛОГИЈА.
Велика је мудрост и врлина,
волети природу, и цвеће са планина.
И када ти јела и јавор уточиште пруже,
знај да и они, воле да се друже.
Зато их негуј, и пази,
под њима ће, чист ваздух да те мази.
ОБРАТИТЕ ПАЖЊУ!
И видећете да дубоко у водама речним,
живи, плива и кука,
један рибљи деда,
кога зову
Штука.
Не! Никако !
Шали овде нема места!
Он је стар већ година двеста.
Само му је каже,
мало вода мутна.
И шапну, у поверењу знате,
да су деца цветови
и да су им латице жуте.
Једино она ће помоћи ,
да се воде не муте.
А да ли знате причу једног јаблана?!
“Док сам био сасвим мали,
мој корен су заливала деца.
А када сам довољно ојачао,
појила ме киша и хранило сунце.
Небо ме је звало к себи – у висине.
Ветар је миловао моје зелене руке,
а облаци и птице храбрили,
када бих гледао доле - у дубине.”
ОБРАТИМО ПАЖЊУ
на науку о цвећу,
и о сунцу што за њега сија, а зове се
ЕКОЛОГИЈА.
ОБРАТИМО ПАЖЊУ
и бићемо сведоци чаробног лета,
свакога детета.
ДЕТЕ ЈЕ ЦВЕТ,
СА ОЧИМА КОЈЕ СЈАЈЕ,
СА ЉУБАВЉУ КОЈА ПЛЕНИ,
И ЗБОГ КОЈЕ ТРАВА ЗЕЛЕНИ.
ДЕТЕ ЈЕ ЦВЕТ,
И ЊЕМУ ПРИПАДА СВЕТ.
Знање стећи
није лако.
