ДА САМ СЕ ЗВАЛА СВЕТЛАНА…
Било би ми лакше да сам се звала Светлана, Снежана или Сузана.
Можда чак и Бранка.
Да сам била економиста у великом предузећу или инжењерка
светлосних инсталација.
Можда да сам играла у културно-уметничком друштву или у
великим светским халама освајала награде за модеран плес.
Било би ми сигурно лакше да сам се запослила у цвећари и правила
свадбене аранжмане, да сам била главна у маркетингу и
зарађивала пуно новца.
Да сам кувала сваког дана ручак и била срећна само зато што
сам удата жена.
Или можда да сам научила само један језик, и путовала једном
годишње, у Грчку на море.
Мислим да би ми сигурно било лакше да сам се звала Светлана,
Снежана или Сузана. Можда чак и Бранка.
(2020)
ВЕЛИКАНИ
Не страхујем од великана,
Ходам раме уз раме са њима.
Гледам их у очи
И слушам њихове приче.
Не треперим пред идолима,
Они су ту да би свет био прихватљивији.
Разговарам, са њима делим размишљања.
Не умем више да се бојим,
Да имам трему шта треба да кажем,
Ја сам вредна пажње највећих.
Не морам да се кријем иза храбријих,
Сада их померам и стајем у први ред.
Моје време је дошло.
Осећам то.
Не страхујем од великана,
Не плашим се, не треперим.
Бојим се малих људи…
Оних који преда мном срца закључавају.
Нисам се родила спремна на то.
(2019)
РЕКА
Питам се
Тече ли река увек
Тако брзо
Тако снажно?
Иде ли она увек
Тамо где нема краја.
Могу ли ја с њом?
Могу ли?
(2001)
