НЕ БИРАШ КАДА ЋЕ РОДИШ, А НИ СУДАЊ ЧАС
Све теј ваше науке јоште несу измислеле да човек дојде на овија свет друкче него да се роди. Сас муку, без муку, неки поласно, неки потешко, ал је се родил сваки који по овуј земњу гази. И сваки би тејал д-отиде, како друкче, него без ич муку. Да зажми, кад му дојде онија дан. И само да се не пробуди.
Натисла те мука неква: ''што не умрем''. Ударил си у зид па не знаш на куде се обрнеш: ''да ми је да ме нема''. Дете те насекирало, неће те ни слуша, ни д-учи, муж се пропил... коцка се, иде по жене: ''Tуууууго, куде ће девам, што не зажмим да се више не мучим''. Онија болан легал, ће мре, ал душа неће д-искача на зор: ''Што ли га Господ не прибере да се не пати''?
Ал не иде тој такој.
Веле, за свакуга је, чим је се родил, записано и када и куде и како ће нестане.
Други викају: ''како си живел, такој ће и мреш''. Свакому спрам заслуге.
Једни мисле да све тој нема везе, да никуј ништа не знаје па ни онија озгор, и мож работиш кво ти се оће и ништа да не работиш, све ти се исто вата. Кад ти дојде судањ час, дошал је. А дотле гледај кво ћеш и како ћеш.
